25. Međunarodna tribina kompozitora

25. Međunarodna tribina kompozitora 5–10. oktobra 2016.

25. Međunarodna tribina kompozitora

25. Međunarodna tribina kompozitora 5–10. oktobra 2016.

Saopštenje sa plenuma sekcija kompozitora ozbiljne muzike i muzičkih pisaca, 25.02.2017.

Saopštenje sa plenuma sekcija kompozitora ozbiljne muzike i muzičkih pisaca, 25.02.2017.

datum slika april 6, 2017

U subotu, 25. februara u velikoj sali Udruženja kompozitora Srbije, održan je zajednički plenum sekcija kompozitora ozbiljne muzike i sekcije muzičkih pisaca. Učesnici plenuma su zaključili da je potrebno da se o tekućim problemima, potrebama, stavovima kompozitora i muzičkih pisaca o kojima je bilo reči, sačini ovo saopštenje i uputi javnosti.

U procesu pripreme sastanka, članovima je bio poslat upitnik u kojem su oni imali mogućnost da iznesu svoje mišljenje, stav i predloge o aktuelnim problemima sa kojima se susreće struka. O nekima od njih bilo je i reči u toku rasprave po tačkama dnevnog reda.
Kompozitori ozbiljne muzike istakli su niz problema sa kojima se susreću a koji se svode na nedovoljnu prisutnost domaće muzike na koncertnim podijumima i u medijskim programskim šemama. Zaključci nakon iznetih stavova i razmenjenih mišljenja o mogućim rešenjima ovog problema su sledeći:
Potrebno je da se stvori zakonska regulativa koja bi štitila interese muzičkih stvaralaca.
Potrebno je da se značajno poveća broj godišnjih plaćenih porudžbina za nova dela od strane ustanova kulture i medijskih servisa koji se finansiraju iz budžeta.
Potrebno je da se dodatno podrže i ojačaju sve manifestacije koje sada promovišu savremenu muziku, ali i da savremena muzika nađe svoje ravnopravno mesto na koncertnim i muzičko scenskim programima, posebno onima koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije.
Potrebno je da se obim snimljenog materijala na godišnjem nivou značajno uveća, da bi nova dela mogla da se emituju na radiju ili televiziji u vremenu kada i nastaju.
Potrebno je da Ministarstvo osmisli i stvori efikasne mehanizme koji bi delovali na svim nivoima (od lokalnih samouprava do ministarstva), a uz pomoć kojih bi savremeno kompozitorsko stvaralaštvo bilo prihvaćeno, prepoznato, emancipovano i na konkretan način podržano kao umetnička delatnost od nacionalnog značaja u oblasti muzičkog stvaralaštva. U sklopu ove rasprave čulo se niz veoma konstruktivnih predloga:
- Obnavljanje Muzičko informativnog centra
- Otvaranje posebnog konkursa ministarstva za otkup partitura
- Angažovanje kompozitora pri ustanovama poput Filharmonije, SO RTS, Opere i baleta u statusu rezidencijalnog kompozitora
- Digitalizacija notnog materijala i njegova dostupnost. Posebno dostupnost orkestarskog materijala.
- Decentralizacija kulture i promocija domaće muzike na turnejama po celoj Srbiji; podrška izvođačima koji neguju na svom repertoaru domaću muziku
- Uvođenje repertoarskih kvota za savremenu srpsku muziku u svim ustanovama kulture koje se finansiraju iz budžeta

Muzički pisci su kao primaran problem istakli nezainteresovanost štampanih i digitalnih medija za podršku muzičkoj kritici. Honorari kritičara su neadekvatno niski, pisana kritika usled toga izostaje, a kao posledica toga, stiče se utisak u javnosti da muzički život ne postoji ili da nije dovoljno razvijen. Na taj način javnost nije u mogućnosti da sazna šta se važno dešava na našoj muzičkoj sceni, pa se time i kriterijumi i profesionalni standardi na žalost smanjuju.
Takođe, nema sistemske podrške naučnom radu muzikologa na polju istraživanja stvaralaštva domaćih kompozitora. Muzički pisci takođe smatraju da nepostojanje Muzičko informativnog centra onemogućava institucionalizovano bavljenje domaćim kompozitorskim nasleđem, njegovim sređivanjem i publikovanjem.
Kao sveobuhvatno rešenje ovde navedenih problema izneta je i podržana inicijativa sekcije kompozitora ozbiljne muzike da UKS u Ministarstvu kulture i informisanja inicira dijalog o stvaranju adekvatne zakonske i podzakonske regulative, koja bi štitila savremeno kompozitorsko stvaralaštvo i to u svim muzičkim žanrovima koji nemaju izrazito komercijalni karakter.
Konstatovano je da postojeći zakon o kulturi samo u načelu štiti svako savremeno stvaralaštvo (pa i kompozitorsko ) ali da ne postoje jasni zakonski mehanizmi koji bi omogućili i garantovali sprovođenje krovnog zakona. Zato, UKS smatra da je potrebno doneti poseban zakonski akt koji bi rešio samo oblast savremenog kompozitorskog stvaralaštva, na sličan način kao što postoji i Zakon o kinematografiji na primer. Takođe, konstatovano je da upravni akti (statuti) ustanova kulture koje se finansiraju iz budžeta moraju da sadrže obavezujuće odredbe koje se tiču promocije savremene domaće muzike na nivou izvođenja, snimanja, medijske promocije, publikovanja.

Za sekciju kompozitora ozbiljne muzike, Mr Milorad Marinković, predsedavajući sekcije.
Za sekciju muzičkih pisaca, Dr Sonja Marinković, predsedavajući sekcije.