IZ UGLA KOMPOZITORA – Osvrt Svetlane Maksimović na koncert pijaniste Vladimira Gligorića uz učešće Mie Kovačević i Saše Mirkovića održanog 5. aprila 2017. godine u sali Skupštine grada

april 6, 2017

Nije uobičajeno ali napisaću, kratko, utiske sa sinoćnog koncerta Svirali su pijanista Vladimir Gligorijević, violonistkinja Mia Kovačević i violosta Saša Mirković!

U ponedeljak, trećeg aprila, bio je koncert sa delima našeg kolege i akademika Vlastimira Trajkovića u Galeriji SANU. Jako dobar koncert! Deo programa Violinska sonata Vlastimira Trajkovića našla se i na koncertu o kome pišem. Izvodili su je Vladimir Gligorijević i Mia Kovačević. Program, u celini, bio je posvećen savremenim srpskim autorima: Vlastimiru Trajkoviću, Ivanu Jevtiću, Stanku Simiću i Vasiliju Mokranjcu! Tim redom.
Trajkovićevoj violinskoj sonati prethodila su njegova tri Empromtija za klavir, iz 1973. (Vladimir Gligorić). Veoma dobro i lepo ( na „Trajkovićev način“) izvedeni. Violinska sonata, vrlo autentično, po sugestijama kompozitora, precizno a „opuštenim šarmom“! Gligorić-Kovačević
Tri pokreta za klavir, Jevtića, su prosto osvajala prepletom različitih tekstura i vertikale dok su Prelidi za violu i klavir mogli biti i vrhunac koncerta! Sugestivno, snažno, dramski naglašeno i lirski meko (Amoroso). Svaki svojim nameravanim karakterom. Gligorić- Mirković.
Meditacije, klavirske, Stanka Simića veoma su ubedljiv primer pijanističko- harmonskog razmišljanja, kroz nekoliko ideja provedenih mrežom tekstura kroz moguće ishode i oblike. Ima svedenih, u oba nivoa, i vrlo razuđeno rascvetalih. Prikazani su takođe ubedljivo.
Poslednji autor na programu, predstavljen je svitom Fragmenti Vasilije Mokranjac. Oni su maestralno izvedeni, iznenađujuće zrelom i nešto ličnijom interpretacijom od svih meni poznatih. Posebnom lepotom tona i boja, koje su i tempa i delikatni pijanizam doveli na nivo čiste estetike, koja se retko prefinjeno izatkanim folklornim motivima u muzičkom toku posebno ističe!
Potom je usledilo nekoliko dela „na bis“, istog kompozitora. Dve Igre i dva Preludijuma, nepoznata do skoro ( nadam se da nisam zaboravila nešto). Aplauz je stvarno pozivao a publika bila veoma zadovoljna produžetkom.
Kako je meni prvo slušanje ovih preludijuma, najviše nosim ushićenje od utisaka sa poslednjim. Taj spektar „obojene tonske lepote“ nije moguće staviti u reči. Uopšte, redak nivo interpretacije na ma kom koncertu od ma kog muzičara! Produbljen, a pre svega produhovljen, uzvišen!
Veoma sam zahvalna muzičarima za ovaj doživljaj i retko srećna što naiđu ovakvi koncerti naših autora!
Sala je bila dovoljno puna ali ne i popunjena. Sem kompozitora na programu videla sam još samo jednog kolegu kompozitora, osim mene, a i ja sam slučajno saznala za ovaj koncert koji je bio divno iznenađenje u svakom minutu programa.
Nismo u mogućnosti čak ni mi koji pripadamo esnafu da idemo na sve koncerte savremene muzike ali znati da se i ovakav koncert desio posebna je prilika, privilegija !