Program

13.maj 1994.

20:00 − Zadužbina Ilije M. Kolarca - Svečano otvaranje

Lidija Stanković, klavir, Dejan Mlađenović, viola
Beogradska filharmonija, dirigent: Bojan Suđić

  • Milan Mihajlović: Memento
  • Goran Marinković: Hiljadu godina belo
  • Ana Mihajlović: Mundus sensibilis – Koncert za klavir i orkestar
  • Slavko Šuklar: Quodlibet
  • Vlastimir Trajković: Koncert za violu i orkestar

14.maj 1994.

12:00 – Sava Centar, Beograd - Susreti sa umetnicima

17:30 – Sava Centar, Amfiteatar - Koncert solističke i kamerne muzik

  • Mirjana Živković: Duo za violinu i violončelo / Maja Jokanović, violina, Ištvan Varga, violončelo
  • Arnold Berleant (SAD): Duo za violinu i violu / Gordana Matijević, violina, Panta Veličković, viola
  • Aleksandar Vujić: Metamorfoze za dva klavira / Snežana Nikolajević i Vesna Kršić, klavirski duo
  • Konstantin Babić: Scherzo inmodo rustico za violončelo i klavir / Branislav Petrović, violončelo, Jelena Jovanović, klavir
  • Graham Waterhouse (Velika Britanija): Preludijum za klavir, op. 32 / Dubravka Jovičić, klavir
  • Mihovil Logar: Improvvisata e Danzerellata za violinu, kontrabas i klavir / Jasna Maksimović, violina, Nebojša Ignjatović, kontrabas, Istra Pečvari, klavir
  • Svetislav Božić: Gospodar svetlog sna za klavir četvororučno / Snežana Nikolajević i Vesna Kršić
  • Spiros Kazianis (Grčka): Two Improvisations Naives za flautu / Ana Bogdanović, flauta

20:00 – Sava Centar, Amfiteatar - Koncert kamerne muzike, performans, muzika za traku

  • Miloš Petrović: Tragomlevantske lisice za klavir i udaraljke / Miloš Petrović, klavir, Papa Nik, udaraljke
  • Milica Paranosić: Scarabaeus (strikes again) za traku
  • Erne Kiralj: Gladiola II za citrafon / Erne Kiralj, citrafon
  • Christos Anastassiou (Grčka): Fantasy Variations za gitaru / Vera Ogrizović, gitara
  • Dušan Bogdanović: Iluminacije za klavir / Nada Kolundžija, klavir
  • Arne Mellnäs (Švedska): Quasi niente za dva gudačka trija / Gordana Matijević-Nedeljković, violina, Predrag Katanić, viola, Ladislav Mezei, violončelo, Obrad Nedeljković, violina, Panta Veličković, viola, Ištvan Varga, violončelo
  • Goran Kapetanović: Sažeti prikaz neumitnog i tragičnog toka sudbine koji je krhko bićemale sirene odveo u totalnu propast za dva soprana, flautu, klarinet/basklarinet, fagot, violu, kontrabas, klavir i traku
    • Sanja Kerkez, sopran, Aneta Ilić, sopran, Ljubiša Jovanović, flauta, Dragan Petrović, klarinet/basklarinet, Goran Marinković, fagot, Dejan Mlađenović, viola, Nebojša Ignjatović, kontrabas, Jasmina Gavrilović, klavir, dirigent: Biljana Radovanović

15.maj 1994.

12:00 – Sava Centar, Hol - Susreti sa umetnicima

17:30 – Sava Centar, Amfiteatar - Koncert solističke i kamerne muzike

  • Ivan Božičević: Sotto voce za klavir / Ivan Božičević, klavir
  • Doina Rotaru (Rumunija): DOR za alt flautu / Bratislav Đurić, alt flauta
  • Adriana Hölzsky (Rusija/Nemačka): Nouns to nouns II za violončelo / Ištvan Varga, violončelo
  • Stathis Oukeroglou (Grčka): Dedication A za violinu, klarinet i klavir / Jasna Maksimović, violina, Dragan Petrović, klarinet, Istra Pečvari, klavir
  • Aleksandra Vrebalov: Larry is notwith us anymore za duvački kvintet Brass People
  • Alexander Johnson (Južna Afrika): Jazz-Sonatina za klarinet i klavir / Dragan Petrović, klarinet; Aleksandra Lalović, klavir
    • Konstantinos Agouridis (Grčka): Melodiki Antiparathesi za flautu, obou, klarinet, fagot, hornu, harfu, udaraljke, dve violine, violu i violončelo / Ljubiša Jovanović, flauta, Dejan Kulenović, oboa, Dragan Petrović, klarinet, Goran Marinković, fagot, Predrag Ivanović, horna, Branka Pajović, harfa, Boris Bunjac, udaraljke, Gordana Matijević-Nedeljković, violina, Obrad Nedeljković, violina, Panta Veličković, viola, Ištvan Varga, violončelo

20:00 – Sava Centar, Hol - TRAIECT – Group of New Music (Bukurešt)

  • Fred Popovici (Rumunija): Itinéraires (II) a l’interieur du son
  • Ekki Jokinen (Finska): Pros za klarinet i violončelo
  • Ede Terenyi (Mađarska): Traiectorie alba
  • PippoMolino (Italija): Nel Tempo za udaraljke
  • Sorin Lerescu (Rumunija): Eikona za sedaminstrumentalista

22:00 – Sava Centar, Amfiteatar - Koncert kamerne muzike

  • Jovana Stefanović: Grad ogledala za dva klavira / Jasmina Gavrilović, klavir, Dejan Sinadinović, klavir
  • Laura Mjeda: ...Ili...ili...ili... za violinu, flautu i gitaru / Maja Jokanović, violina, Ljubiša Jovanović, flauta, Vera Ogrizović, gitara
  • Srđan Jaćimović: Son pére aux cheveux violetes za violinu, flautu, fagot i klavir / Vesna Jovanović, violina, Svetlana Ristić, flauta, Goran Marinković, fagot, Olivera Đurđević, klavir
  • Tatjana Milošević: Hesperdiske jabuke za sopran, violončelo i klavir / Aneta Ilić, sopran, Ištvan Varga, violončelo, Gordana Marjanović, klavir
  • Georgios Minas (Grčka): Efibia za dve gitare / Vera Ogrizović, gitara, Vladimir Nikolić, gitara
  • Boris Despot: Ad Cor za dva klavira / Jasmina Gavrilović, klavir, Dejan Sinadinović, klavir

16.maj 1994.

12:00 – Sava Centar, Hol - Okrugli sto - Urednik: mr Ana Kotevska

17:30 – Sava Centar, Amfiteatar - Klavirski resital

Humberto Quagliata (Urugvaj)
  • Manuel de Falla: Pour le tombeau de Paul Dukas
  • Luis de Pablo (Španija): A lamemoria de Hoaquin Turina
  • Federico Mompou (Španija): Musica Callada
  • Alfredo Aracil (Španija): Miniaturas
  • Thomas Marco: Sonata de Vesperia
  • Delfin Colome (Španija): Como por Negramagia de lamano izquierda
  • Daniel Stefani: Homenaje a FedericoMompou

20:00 – Sava Centar, Hol - Gudači Sv. Đorđa, dirigent: Petar Ivanović

Humberto Quagliata (Urugvaj)
  • Nataša Bogojević: Sonority of TwitteringMachine za hornu i gudački orkestar / Predrag Ivanović, horna
  • Vojin Komadina: Concerto za flautu i gudački orkestar / Svetlana Ristić, flauta
  • Vojislav Ivanović: Četiri pesme za mecosopran, gitaru, udaraljke i 19 gudača / Aleksandra Ivanović, mecosopran, Vojislav Ivanović, gitara, Boris Bunjac, udaraljke, Branislava Mijatović, udaraljke

17.maj 1994.

17:30 – Sava Centar, Amfitetar - Koncert solističke i kamerne muzike

  • Zlatan Vauda: Retrospekcije za violinu i violončelo / Maja Jokanović, vioina, Ladislav Mezei, vilončelo
  • Ante Grgin: Capricio za flautu / Svetlana Ristić, flauta
  • Vladimir Tošić: Ostial za klavir / Nada Kolundžija, klavir
  • Diego Luzuriaga (Ekvador): Tierra...tierra... za dve flaute / Svetlana Ristić, flauta, Ana Bogdanović, flauta
  • Rastislav Kambasković: Šest preludijuma za klavir / Deana Pataković, klavir

20:00 – Sava Centar, Hol - Beogradski gudački orkestar „Dušan Skovran“, dirigent: Aleksandar Pavlović

  • Dejan Despić: Concerto sereno za flautu i gudače / Ljubiša Jovanović, flauta
  • Aleksandar Obradović: Muzika za klavir i gudače / Istra Pečvari, klavir
  • Rajko Maksimović: Prelude à „l’avant-midi d’un faune“ za flautu i gudače / Ljubiša Jovanović, flauta
  • Srđan Hofman: Musica Concertante za klavir, gudače i elektroniku / Rita Kinka, klavir

Vesna Pašić: Prikaz

Sredina maja meseca je u domaćem muzičkom životu, već po običaju, posvećena Međunarodnoj tribini kompozitora. Prošlogodišnja, treća Tribina, održana u Beogradu od 13. do 17. maja, 1994. uglavnom se odvijala u Centru „Sava“, u prostorima koji mogu ovakvom tipu manifestacije da obezbede nužno  jedinstvo događanja. Ipak,  svečano otvaranje Tribine odigralo se u najboljoj beogradskoj koncertnoj sali, dvorani Kolarčeve zadužbine. To je bila prilika i da se na pravi način promoviše novoustanovljena nagrada za muzičko stvaralaštvo „Stevan Mokranjac“, te je pred sam početak koncerta ovo pri znanje uručeno prvom dobitniku – Milanu Mihajloviću. Uprkos preseljenju u prestonicu, koncepcija Tribine nije se promenila – ona je ostala manifestacija u čijim se okvirima (tokom nekoliko dana, na većem broju koncerata, uz prateća događanja – „okrugle stolove“ i ove godine uvedene susrete sa umetnicima, izdavanje dvojezične programske knjižice i više brojeva Biltena) slušaocima pre svega predstavljaju najnovija ostvarenja domaće muzičke produkcije, uz osvrt na delatnost savremenih inostranih autora. Zoran Erić, selektor Tribine ’94. izabrao je preko trideset novih domaćih dela i oko dvadeset opusa autora sa različitih kontinenata (Evropa, Severna i Južna Amerika, Afrika). Kako su poređenja neizbežna, pa i dobrodošla kada se radi o vrednovanju, možemo da kažemo da je Treća tribina verovatno i prva na kojoj smo se suočili sa našom najnovijom produkcijom u pravom svetlu. Naime, prethodne dve Tribine (a posebno prva) su, sticajem okolnosti, prezentirale i veliki broj domaćih dela koja nisu imala prilike da budu izvedena ranije, pa su možda u tom pogledu delovale bo gatije i raznovrsnije. Za ovu tribinu možemo da kažemo da je zaista bila zasnovana uglavnom na prezentaciji dela nastalih u okviru jednogodišnjeg muzičkog stvaralaštva, dakle iz produkcije 1993. godine, ali su njene prednosti upravo i počivale na pružanju mogućnosti za jasnije uočavanje osnovnih karakteristika i mogućih smerova razvoja domaćeg muzičkog stavralaštva. U tom smislu Tribina je posvedočila da srpska muzika može da ide napred. Tako se stvaralačka 1993. godina ili, tačnije, Tribina ’94. pokazala kao Tribina velikih povrataka i značaj nih prodora.
Prvi veliki prodor, koji se ‘osećao u vazduhu’ još od Tribine ’92, jeste prodor izvođačke umetnosti. Oni koji su pratili ovogodišnju tribinu svedoci su erupcije ogromnog potencijala, koji nije samo na izuzetnom tehničkom nivou, već pre svega pleni kreativnošću u odnosu prema savremenom stvaralaštvu. Entuzijazam i razumevanje sa kojima Ljubiša Jovanović, Dragan Petrović, Dejan Kulenović, Ištvan Varga, Lidija Stanković, Jasmina Gavrilović, Nada Kolundžija, Rita Kinka, Biljana Radovanović, Maja Jokanović, Vera Ogrizović, Svetlana Ri stić, Dejan Mlađenović, Boris Bunjac, članovi gudačkog orkestra „D. Skovran“ (dirigent A. Pavlović), Gudači Sv. Đorđa (dirigent P. Ivanović) i Beogradska filharmonija (ovoga puta dirigent B. Suđić) i mnogi drugi, prilaze delima savremenih autora, ostvaruju najbolju moguću promociju svakog novog ostvarenja.
Ovu činjenicu potvrđuje i odluka žirija Tribine (Jasmina Zec, muzikolog, Ana Kotevska, muzikolog, Ivana Stefanović, kompozitor, Miroslav Štatkić, kompozitor i Vladan Radova nović, kompozitor i predsednik žirija) da nagradi upravo izvo đače koji su i interpretirali nagrađene kompozicije. Prvu nagradu dobili su Rita Kinka i Beogradski gudački orkestar „Dušan Skovran“ pod upravom A. Pavlovića, za izvođenje pr vonagrađene kompozicije Srđana Hofmana; drugu nagradu poneo je ansambl solista pod upravom B. Radovanović za iz vođenje drugonagrađene kompozicije Gorana Kapetanovića, a treću nagradu osvojio je Dejan Mlađenović za izvođenje trećenagrađene kompozicije Vlastimira Trajkovića.
Ponovno promišljanje savremenih stvaralaca o potrebi za komunikacijom i želja da im se dela češće izvode u potpuno sti se poklopilo sa ovakvim prodorom izvođaštva i kao rezultat smo dobili opšti comeback kompozitora slušaocima, publici. Na tako ustanovljenim odnosima odvijao se niz raznolikih prodora i povrataka.
Dva comeback-a svakako se izdvajaju svojim uspehom. Radi se o povratku na scenu dva eminentna autora srednje kompozitorske generacije − Srđana Hofmana i Vlastimira Trajkovića. Sa Koncertantnom muzikom za klavir, gudače i elektroniku Srđan Hofman prodire u jedan osoben svet pun uzbudljivog naboja, koji kao da pokušava da izađe sam iz sebe, a opet je, znalačkim tretmanom svih odabranih elemenata muzičkog izraza, perfektno usklađen. Koncert za violu i orkestar Vlastimira Trajkovića takođe predstavlja logičan nastavak razmišljanja ovog autora u terminima sonatnog ciklusa i mogućnostima njegovog originalnog iskorišćavanja, što je svakako postignuto. Iako se radi o delu koje ne pleni pri prvom slušanju kao Hofmanovo, ne go pre pokušava da priđe slušaocu sa jedne mirnije, estetizo vane, intelektualne strane, ono potvrđuje Trajkovićevo izuzetno majstorstvo. Vrednost ovih dela istaknuta je i nagradama Tribine.
Značaj ova dva povratka predstavlja protivtežu značaju nekih prodora koji su se odigrali na ovogodišnjoj tribini. Tek se u na taj način uspostavljenoj ravnoteži prepoznaje pravi uspeh jedne ovakve manifestacije. Beležimo veliki break-through mladih autora, studenata Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Prvi koji pominjemo jeste prodor Gorana Kapetanovića, ovenčan drugom nagradom Tribine. Kapetanovićeva kompoz icija Sažeti prikaz neumitnog i tragičnog toka sudbine koji je krhko biće Male Sirene odveo u potpunu propast, namenjena ansamblu solista i magnetofonskoj traci, predstavljala je pravo osveženje svojim bavljenjem ‘tabu’ muzičkim materijalima na duhovit, pametan i profesionalan način. Kapetanović kao da nam govori: „nemojte da se bojite ako se njišete u ritmu bluza ili vam noga ‘cupka’ u taktu kazačoka − to je sasvim OK!“, a svojom odlukom da bude ozbiljno neozbiljan podseća nas na stavove Ž. Koktoa (J. Cocteau) i ‘šestorke’.
Sasvim drugačije je svoj prodor izvela Laura Mjeda delom Ili... ili... ili... za violinu, flautu i gitaru. Delo moćnog senzibiliteta i emotivne snage, nepretenciozno pisano, usklađene forme i jasnih misli, nagoveštaj je buđenja jedne bogate muzičke ličnosti. Priliku da ponovo sretnemo još jednu bogatu ličnost, sasvim drugačijeg temperamenta, imali smo tokom izvođenja Hesperidskih jabuka Tatjane Milošević, koja uz Kapetanovića i Mjedu čini najmlađi ‘tercet’ domaćeg stvaralaštva, koji obećava mnogo.
Neznatno su starije od njih, ali već duže prisutne na domaćoj sceni Nataša Bogojević, Ana Mihajlović i Milica Parano sić. Svaka od ove tri autorke napravila je prodor u okviru individualnog stila. Nataša Bogojević podarila je srpskoj literaturi za hornu vredno delo, kojim, čini nam se (iako veoma mlada), lagano kreće ka postavljanju temelja svoje stvaralačke zrelosti. Ana Mihajlović svojim delom Mundus sensibils traga za
‘slušanjem na novi način’, dok Milica Paranosić u potpunosti osvaja elektronski medij kompozicijom Scarabaeus, a donekle se duhovitim tretmanom bizarnog disko-hita Amadeus (polovina osamdesetih godina) još bizarnijeg austrijskog pevača Falka (Falco), a uz pomoć beogradske rok zvezde Ramba Amadeusa, približava razmišljanjima Gorana Kapetanovića.
Dok je Scarabeus bilo jedino delo iz domena tape music na ovogodišnjoj Tribini, Gladiola 2 Erne Kiralja jedino je ostavrenje koje je zastupalo nekada toliko vitalno područje avangardnog performansa. I začudo, avangarda može da deluje sveže i interesantno, pa i avangardno, posebno kada je u pitanju izuzetna pojava Ernea Kiralja. Kiraljevom ličnošću približili smo se i konstantama u stvaralaštvu pojedinih autora, koje konačno upotpunjavaju sliku kompozitorske delatnosti 1993. godine. Visoki ugled svojih autora opravdala su dela Dejana Despića, Milana Mihajlovića, Aleksandra Obradovića, Rajka Maksimovića, Slavka Šuklara, Konstantina Babića, Miloša Petrovića, Vojina Komadine i Zlatana Vaude. Bilo da posežu za neoklasičnim, nacionalnim, postmodernim ili ethno-jazz rešenjima, radi se o ostvarenjima koja će svakako naći svoje mesto u istoriji domaće muzike. Što se tiče stranih autora na ovogodišnjoj Tribini, možemo da kažemo da smo čuli najbolje što je u ovom trenutku moglo da se obezbedi. U tom smislu važno je pomenuti naš prodor prema Grčkoj, koja nam je, iskreno govoreći, najbliža, u smi slu ulaganja u budućnost, iako se teško može govoriti o uspeš nosti grčkih autora (osim, možda, u slučaju Georgijasa Minasa /Georgias Minas/). Još jedan pogled na savremeno muzičko stvaralaštvo pružio nam je koncert Grupe za Novu muziku Traiect iz Bukurešta, pod upravom kompozitora i dirigenta So rina Lereskua (Sorin Lerescu). Kvalitet kompozicija (Popovici /Rorovici/, Jokinen /Jokinen/, Terenji /Terenyi/, Molino /Molino/ i Leresku /Lerescu/) koje je ovaj ansambl izabrao za svoj nastup bio je daleko ispod očekivanog nivoa, pa nismo imali prilike da saznamo nešto novo. Slično bismo mogli da kažemo i za dela potekla iz pera nekih još značajnijih evropskih autora, poput Adrijane Holski (Adriana Holsky) ili Dojne Ro taru (Doina Rotaru), što naravno nikako ne umanjuje značaj informacija o njihovom stvaralaštvu koje su nam na ovaj način bile pružene. U svakom slučaju, treba i dalje raditi na dovođenju stranih izvođača i prikupljanju većeg broja partitura iz inostranstva.
Potreba svake buduće Tribine je, takođe, još snažniji medijski nastup, koji je ove godine daleko uznapredovao u odno su na prethodne (mada ne uvek bez problema); s obzirom na to da je Beograd bio centar dešavanja, realizovane su raznovr sne najave, prikazi, prenosi i hronike u dnevnoj štampi, na televiziji i radiju.

NAPOMENA:
Termini prodor i povratak korišćeni su u značenju termina comeback i break-through, kojima se u engleskoj pop terminologiji označavaju vraćanja i probijanja na ‘scenu’.