13.maj 1993.

20:00 – Sinagoga, Novi Sad - Svečano otvaranje

Beogradska filharmonija, dirigent: Mladen Jagušt

• Srđan Jaćimović: Šta se dešava? drama za orkestar
• Vojin Komadina: Sveti Sava, Druga freska za simfonijski orkestar iz ciklusa „Mileševa“
• Isidora Žebeljan: Escenas picaras, Sinfonia in tremovimenti
• Milica Paranosić: The Dark Side of the Noon
• Miroslav Štatkić: Atos, Simfonija br. 2

23:00 – Gradska kuća, Novi Sad - Koncert elektroakustičke muzike

• Ivan Božičević: Ostrvo glasova, izbor iz kompozicije
• Predrag Repanić: Uvrnute batute
• Kaija Saariaho (Finska): Petals / Ištvan Varga, violončelo
• Miroslav Štatkić: Drvo života
• Tatjana Milošević: Facere Totum / Dejan Kulenović, oboa, Dragan Petrović, klarinet, Tešman Živanović, violončelo, Jovan Mitić, klavir, Boris Bunjac, udaraljke

14.maj 1993.

11:00 – Katedrala, Novi Sad - Koncert solističke i kamerne muzike

• Erne Kiralj: Flora 10 / Erne Kiralj, citrafon
• Peter Richter (Austrija): Magnificat / Ljubiša Jovanović, flauta
• Nikola Petin: Runolist / Dušica Polovina, viola
• Dušan Radić: Tri freske / Violeta Miljković, viola, Saša Kovačević, orgulje
• Dušan Radić: Improvizacija / Svetlana Ristić, flauta, Željka Sponza-Verbič, harfa
• Ada Gentile (Italija): Momenti veloci / Svetlana Ristić, flauta, Željka Sponza-Verbič, harfa
• Olli Kortekangas (Finska): Iscrizione / Dragan Petrović, klarinet, Tešman Živanović, violončelo
• Werner Schulz (Austrija): Sonatina Canonica / Tešman Živanović, violončelo, Siniša Jovanović, violončelo
• Ljubica Marić: Arhaja II / Les Bacchanales
• Dušan Bogdanović: Sonata fantazija / Vera Ogrizović, gitara, Vladimir Nikolić, gitara

15:00 – Matica srpska, Novi Sad - Prvi Okrugli sto - Urednik: Zorica Premate

• Pečat vremena –Muzika 91...92...93...
Učesnici: mr Ana Kotevska, Ana Stefanović, mr Sanja Šojlevska, Dejan Despić, Rajko Maksimović

17:00 – Gradska kuća, Novi Sad - Koncert solističke i kamerne muzike

• Ivana Ognjanović: Šaljivi trio / Dušan Kitić, klarinet, Zorica Stanojević, violina, Milena Brkić, klavir
• Vuk Kulenović: Liturgija kristala / Lidija Stanković, klavir
• Laura Mjeda: Impulsi / Lidija Stanković, klavir, Branka Žiravac-Jeremić, klavir
• Tapio Tuomela (Finska): Foliant / Lidija Stanković, klavir, Branka Žiravac-Jeremić, klavir
• András Szöllösy (Mađarska): Paesaggio conmorti / Branka Žiravac-Jeremić, klavir
• Aleksandra Đorđević: Izgubljeni raj / Vesna Jovanović, violina, George Pintor, violina, Miloš Petrović, čembalo
• Carl Vine (Australija): Sonata, I stav / Jasmina Gavrilović, klavir

20:00 – Gradska kuća, Novi Sad - Koncert Kamernog orkestra iz Novog Sada

• Goran Kapetanović: Code of Echo za 15 gudača
• Slavko Šuklar: Vocalisa Concertante za violončelo i 15 gudača / Ištvan Varga, violončelo
• Ivana Stefanović: Četiri noćna zapisa za violu i gudački orkestar / Dejan Mlađenović, viola
• Ana Mihajlović: Les Baricadesmisterieuses, varijacije za gudački orkestar
• Žarko Mirković: Musica Sioranu za gudački orkestar

23:00 – Sinagoga, Novi Sad - Multimedijalni projekat

Hor AKUD „SonjaMarinković“ (Novi Sad), dirigent: Tatjana Ostojić
• Srđan Todorović: Duh fantazma, psihološko viđenje alhemije za hor i magnetofonsku traku

15.maj 1993.

11:00 – Gimnazija, Sremski Karlovci - Koncert vokalne muzike i muzike za duvačke instrumente

• Vojin Komadina: Tužne pesme / Radmila Smiljanić, sopran, Ljubica Grujić, klavir
• Dragana Jovanović: Esperanza / Vera Ogrizović, gitara, Mladen Đorđević, truba
• Mirjana Živković: Tri pesme / Aleksandra Ivanović, mecosopran, Olivera Đurđević, klavir
• Zlatan Vauda: Devojačka sećanja / Aleksandra Ivanović, mecosopran, Olivera Đurđević, klavir
• Dejan Despić: Krug, ciklus pesama / Aleksandra Ivanović, mecosopran, Olivera Đurđević, klavir
• Anica Sabo: Akvarel / Ljubiša Jovanović, flauta, Dejan Kulenović, oboa, Dragan Petrović, klarinet
• Dušan Radić: Preludijum, arija i rondo / Maja Momčilović, klavir, Darko Radić, oboa,Milan Radić, horna
• Miloš Petrović: Levant nad Levantom / Les Bacchanales, Miloš Petrović, klavir, Veljko Nikolić, udaraljke

17:00 – Gimnazija, Sremski Karlovci - Koncert kamerne i solističke muzike

• Hauksson Thorsteinn (Island): Toccatta / Vladimir Nikolić, gitara
• David Dorward (Škotska): Kithara / Vera Ogrizović, gitara
• Vladimir Tošić: Dual / Lidija Stanković, klavir
• Ivana Stefanović: Klavirska muzika, izbor / Alan Freiser, klavir
• Rastislav Kambasković: Šest preludijuma / Danka Ilić, klavir
• Milica Paranosić: Stilske vežbe / Dejan Kulenović, oboa

20:00 – Gradska kuća, Novi Sad - Koncert Orkestra škole „HorreumMargi“, Orkestra harmonika škole „Isidor Bajić“ i ženskog hora CollegiumMusicum

• Vuk Kulenović: Narcisova fuga za kamerni orkestar / dirigent: Biljana Radovanović
• Rajko Maksimović: Možda spava za mecosopran i kamerni ansambl / Aleksandra Ivanović, mecosopran; dirigent: Biljana Radovanović
• Aleksandar Obradović: Koncert za violinu i gudački orkestar / Maja Jokanović, violina; dirigent: Biljana Radovanović
• Stevan Divjaković: Simfonijeta za orkestar harmonika / dirigent: Milana Simin
• Mirjana Živković: Tri narodne / dirigent: Darinka Matić-Marović
• Aleksandar Obradović: Ohridska impresija / dirigent: Darinka Matić-Marović
• Svetlana Kresić: Sirota, tužna Don Huanova kći / dirigent: Darinka Matić-Marović

22:30 – Hol hotela Park, Novi Sad - Drugi Okrugli sto - Urednik: Zorica Premate

• Druga Tribina kompozitora – dela, razmišljanja, utisci....

Dragana Stojanović: „Druga Tribina kompozitora Sremski Karlovci – Novi Sad“

Od 13. do 15. maja 1993. godine, u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima održana je druga Tribina kompozitora. Selektor Tribine, prof. Srđan Hofman, odabrao je dela jugoslovenskih autora, ali i nekoliko kompozicija stvaralaca iz Finske, Austrije, Italije, Mađarske, Australije, sa Islanda i iz Škotske, tako da je Tribina, kao i prošle godine, imala međunarodni karakter. U Sinagogi, Katedrali i Studiju „M“ u Novom Sadu, kao i u sali Gimnazije u Sremskim Karlovcima, bilo je ukupno osam koncerata (simfonijske, elektro-akustičke, solističke, kamerne i vokalne, muzike za duvačke instrumente); izveden je jedan multimedijalni spektakl.
Postmoderna, kao stanje „posle“, u kome prošlost dobija uvek novi izgled, predstavljala je zajednički nivo sa koga su se stvaraoci pojedinačno otiskivali. U tom kontekstu mogli su se razumeti i interesovanje za nacionalno, za udaljene kulture, citati iz muzičke ostavštine, jazz − prizvuk, uspostavljanje veze muzičke umetnosti sa filmskom, kao i multimedijalne tendencije.
Razgraničenje karaktera većine dela izvedenih na Tribini moglo se učiniti prema postojanju drame ili odsustvu dramskog naboja, odnosno imanentnom stanju svesti u zavisnosti od reakcije na unutrašnje i spoljašnje zbivanje. Međutim, mogli smo da čujemo i neka dela čija se koncepcija nije zasnivala na nekom dramskom naboju, već na oblikovanju zgusnute forme, kao u uspeloj kompoziciji Anice Sabo Akvarel, za flautu, obou i klarinet ili na „analitičkom“ poimanju različitih muzičkih stilova u Stilskim vežbama, za obou Milice Paranosić.
Muzička transpozicija dramskog dešavanja bila je najdirektnije iskazana muzičkom semantikom u drami za orkestra Srđana Jaćimovića Šta se dešava?. Ovo pitanje, čija je simbolika obuhvatila i muzičko i vanmuzičko zbivanje, unutrašnje nemire u stvaraocu ili nešto što spolja utiče na njegovu kreativnost, postavljeno na samom početku Tribine, kao da je inaugurisalo mnoštvo odgovora ponuđenih u domenu zvuka.
Ako je Jaćimovićevo pitanje sezalo u muzičku problematiku, Laura Mjeda je u delu Impulsi za dva klavira tragala za „unutrašnjim stanjem organizma“ (kako je to shvatila sama autorka) − dva instrumenta bila su u vrsti međusobne borbe koja je u muzičkom smislu bila iskazivana stalnim prisustvom eha, „odzvuka“. Materijal eha je, naravno, imao sličnosti sa početnim impulsom, ali je kao suprotnost sadržao i nešto drugačije, neočekivano. Problem borbe i bežanje od sukoba (prema tumačenju samog autora i u skladu sa latinskim glagolom fugere, što znači bežati), osmislio je u formi Narcisove fuge za gudački orkestar Vuk Kulenović. Koncepcijom dela sa vrlo dugim tonovima u stilu La Monte Janga (La Monte Young) negiran je polifoni tok, inače predviđen formom fuge. A pomalo naivnu analizu psihološke alhemije ponudili su u svom multimedijalnom delu Duh fantazma, inače zasićenom različitim efektima (muzičkim, svetlosnim, pirotehničkim, scenskim i dr.), Autor muzičkog dela-projekta Srđan Todorović i grupa studenata Akademije umetnosti iz Novog Sada; sudeći po publici u sali, ovo delo je najviše privuklo generaciju tinejdžera.
Pored okretanja nečemu što dolazi iznutra, postojala je i težnja da se putem muzičkog pisma da odraz nekog spoljašnjeg okruženja. Impresionistički doživljaj okolnog sveta (u ovom slučaju prirode), kao mogući preplet sa ličnim stanjem, „ozvučili“ su Erne Kiralj u Flori 10 za citrafon, delu koje je više ličilo na eksperiment i pokušaj predstavljanja različitih zvučnih mogućnosti inspirativnog citrafona nego na kompaktno delo, i Nikola Petin u Runolistu za violu solo, za čiju je sugestivnost bila presudna dubina doživljenog u prirodi.
Negde između onog unutra i onoga spolja odvijao se „filmski“ plan Isidore Žebeljan u kompoziciji Escenas picaras − Sinfonia in tre movimenti. Autorka je pošla od analogije između filma i muzike (u smislu njihovog definisanja kao vremenskih umetnosti) i, shvativši muziku kao (filmske) scene ispunjene (muzičkim) događajima, ponudila svoje muzičke „ritmove“, među kojima je blues-akcenat davao onu osobenu boju delu.
Za razliku od Isidore Žebeljan, Ana Mihajlović je svoju viziju u delu Les Baricades misterieuses − varijacije za gudački orkestar, ostvarila po analogiji sa stapanjem različitih perspektiva u tehnici sinhornog slikanja; uzimajući statične slike, spojila je muzičku misao Kuprena sa motoričnošću koja kao da je simbolizovala zahuktalost savremenog trenutka. Uopšte, citati, ili bar neka vrsta podsećanja na „stare“ autore, bili su vrlo karakteristični za muziku koju smo čuli na Tribini. U svom, već pominjanom, orkestarskom delu Jaćimović se podsećao i impresionizma, Prokofjeva, Mijoa (Darius Milhaud), dok je u nukleusu Bahove fuge D-dur (WTK I) Tatjana Milošević pronašla dovoljno energije za svoje oporo i katkad grubošću prožeto zvučno razmišljanje pod nazivom Facere totum za obou, bas-klarinet, violončelo, klavir, udaraljke i traku. Daleki odzvuk J. S. Baha (u smislu „boje tonaliteta“) pojavljuje se u delu Rajka Maksimovića Možda spava za mecosopran i kamerni ansambl, tehnički jednostavnoj kompoziciji, koja je na momente čak izlazila iz žanra oubiljne muzike, dok je nešto Bahove uzvišenosti prožimalo muzički kompleksni Magnificat za flautusolo Petera Rihtera (Peter Richter, Austrija), čiji se kvalitet mogao doživeti ponajviše zahvaljujući iznijansiranom tumačenju Ljubiše Jovanovića.
Narodne teme − citirane ili prafarazirane − bile su takođe značajna sadržajna sfera mnogih dela ovogodišnje Tribine, počev od jednostavne Tri narodne za ženski hor Mirjane Živković, preko Ohridske impresije za ženski hor Aleksandra Obradovića (koji je iskoristio uvek inspirativni napev Biljana platno beleše), do citata Zrelo je žito u kompoziciji Vocalisa Concertante za violončelo i 15 gudača Slavka Šuklara, kao i (pri)zvuka mađarske muzike u pominjanom Kiraljevom delu i rumunske u kompoziciji za gudački orkestar Musica Sioranu Žarka Mirkovića.
Vrlo zanimljiv spoj afro-američkog jazza i nečega što pripada istoku − pre svega Vizantiji − muzički je šifrovao Miloš Petrović u kompoziciji Levant nad Levantom za obou/engleski rog, klarinet/bas-klarinet, fagot, klavir i udaraljke, iz ciklusa Isotrija Vizantije. Ova „potraga za narodnim jazzom“ urodila je brisanjem drame − sukoba različitih muzičkih obrazaca a sve u ptorazi za nekom novom sintezom. Petrović se iskazao kao impulsivni muzičar koji oseća svoje tlo kroz istoriju i koji, baš postmodernistički, ne priznaje razlike između zabave i „dubokog“ slušanja.
O afričkoj muzičkoj kulturi razmišljao je Ivan Božićević u svome, ovoga puta u odlomcima izvedenom, delu Ostrvo glasova za elektroniku. Nelinearno, tj. kružno ili spiralno shvatanje vremena kod nekih afričkih naroda Božičević je uspešno i dinamično kodirao svojim ritmičkim strukturama, poliritmijom i, povremeno, minimalizmom.
Ritmička komponenta bila je značajan faktor i u Uvrnutim batutama za elektroniku Predraga Repanića, ali i u nekim minimalističkim delima u kojima je dramatski intenzitet bio sveden na malu meru, kao što je to bio slučaj u Toccati za gitaru Hauksona Torstajna (Hauksson Thorsteinn, Island) ili Kithari za gitaru Dejvida Dorvarda (David Dorward, Škotska). Autohtonost pojedinih dela izvedenih na Tribini proizilazila je i iz koncentracije na pojedine aspekte nacionalnog, kao što je srpski srednji vek usmerio muzičku isao Vojina Komadine u simfonijskoj sveski Sveti Sava. U tom delu kao da se osećala srodnost između srednjevekovne duhovnosti i postmoderne jednostavnosti, što je, sa možda više narativnosti nego sugestivno, svojim zvučnim svetom iskazao i Miroslav Štatkić u delu Atos − Simfonija br.  2.
Možda je to kretanje ka svetlim trenucima prošlosti bio pokušaj da se nađe izlaz iz užasa trenutka. Neki drugi autori suočili su se sa tom realnošću na neposredan ili posredan način. Tako je Vojin Komadina u Tužnim pjesmama za sopran i klavir lamentirao svojim muzičkim krikom, dok je Ivana Stefanović u Četiri noćna zapisa za violu i gudački orkestar pokušavala da prodre u iracionalno da bi dobila odgovor u sferi racionalnog.
Stručni žiri Tribine (mr Ana Kotevska, muzikolog; Nada Kolundžija, pijanista; Marija Adamov, muzički kritičar; Milan Mihajlović, kompozitor i Oskar Pandi, muzikolog) izabrao je najbolje kompozicije i izvođače. Za najuspešnije ostvarenje Tribine proglašena su Četiri noćna zapisa Ivane Stefanović. Drugo mesto pripalo je kompoziciji Vocalisa Concertante Slavka Šuklara, a treće delu Escenas picaras − Sinfonia in tre movimenti Isidore Žebeljan. Najuspešniji među izvođačima bili su članovi trija Les Bacchanales, ansambla koji je nastupao u više navrata u okviru manifestacije. Drugu nagradu dobila je Aleksandra Ivanović na osnovu tumačenja dela Krug, ciklusa pesama za mecosopran i klavir Dejana Despića, dok je treća pripala Dejanu Mlađenoviću, viola, za izvođenje solo-deonice u Četiri noćna zapisa Ivane Stefanović.
Kao i u toku prošle Tribine, muzika je privlačila srazmerno veću pažnju nego Okrugli sto, oko koga su se uglavnom okupili muzikolozi, nešto manje kompozitora i tek poneki izvođač. Okrugli sto pod nazivom Pečat vremena − muzika ‘91...’92..’93... vodila je Zorica Premate. I pored zanimljivih i studioznih tekstova Ane Stefanović (o postmodernom muzičkom trenutku u našoj sredini) i Ane Kotevske (o savremenim beogradskim kompozitorima), kao i pregleda mr Sanje Šojlerske (o stanju muzičke produkcije u Vojvodini), najviše interesovanja izazvali su Dejan Despić i Rajko Maksimović, stoga što su govorili o ličnim stvaralačkim izazovima i krizama u ovim našim teškim vremenima.
Istaknimo i to da su Tribinu, uglavnom uspešno, organizovali Udruženje kompozitora Srbije, Udruženje kompozitora Vojvodine i Sava centar, kao i da je program bio praćen duhovito rešenim i likovno maštovito urađenim programskim knjižicama (grafički dizajn Tribine − Klaudio Cetina; grafička priprema − Application, Darko Antić). U toku održavanja Tribine izašla su i tri biltena (redakcija Biltena: Vesna Pašić, Tanja Petrović i Goran Kapetanović), u kojima su uglavnom prenošeni razgovori sa kompozitorima i izvođačima i njihovi komentari izvođenih dela, tako da je posredstvom Biltena održavana dinamična komunikacija između kompozitora, izvođača i publike.