Džon Kejdž (1912–1992, SAD) je stekao osnovno obrazovanje u Srednjoj školi u Los Anđelesu, da bi potom nastavio školovanje, na Pomona koledžu, do 1930. godine. Posle godine provedene u Evropi kada se amaterski bavio različitim umetnostima, Kejdž se vraća u Los Anđeles i započinje studiranje kompozicije. Prve poduke dobio je od Ričarda Bulinga (Richard Buhling), a potom i od Henrija Kauela (Henry Cowell), Adolfa Vajsa (Adolph Weiss) i Arnolda Šenberga (Arnold Schoenberg) (u Los Anđelesu, 1934). U to vreme on počinje da radi kao korepetitor i predavač na Kalirofnijskom univerzitetu u Los Anđelesu i Korniš koledžu u Sijetlu. Ovde sreće plesača Mersa Kaningema (Merce Cunningham) sa kojim će kontinuirano sarađivati, između ostalog i kao njegov muzički savetnik u Mers Kaningem plesnoj kompaniji. Godine 1943. Kejdž se seli u Njujork, privlačeći pažnju publike svojim koncertima sa različitim perkusijama i posebno idejom o prepariranju klavira. Pored toga, Kejdž je bio među prvim kompozitorima koji je svojim postupkom najavio razvoj i ekspanziju mogućnosti zvuka upotrebom elektronske tehnologije (delom Imaginary Landscape no. 1, 1939). Krajem četrdesetih Kedjž počinje da osmišljava estetiku tišine, a pod uticajem istočnjačkih filozofija i zen budizma, što je kao rezultat dalo muziku izvedenu, potpuno ili delimično, iz kvazislučajnih odluka – operacija slučaja. Godine 1952, na koledžu Black Mountain, predstavio je akcioni teatarski događaj koji će pripremiti pojavu hepeninga.
Tokom svoje karijere radio je i u oblasti nemuzičkih medija, posebno baveći se grafikom, pisanjem i poezijom.
Među njegovim raznovrsnim muzičkim delima treba istaći ostvarenja: Bahanal za preparirani klavir (1938), Imaginarni predeo br. 4 za dvanaest radio prijemnika (1951), 4’ 33’ (1952), Fontana miks za traku (1958), HPSCHD za sedam čembala, pedeset jednu traku i nemuzičke medije (1969), Roaratorio (1979), Europeras 1-5 (1987–1991). Kao pisac najveće domete je ostvario u knjigama: Silence (1961), A Year from Monday (1967) i For the Birds (1981).
Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja, među kojima se izdvajaju Gugenhajm stipendija (1949) i nagrada Nacionalne akademije umetnosti i književnosti. Bio je član Američke akademije nauka i umetnosti (1978), kao i jedan od pedeset članova Američke akademije umetnosti i književnosti (1989). Francuski ministar kulture ga je imenovao za Komandanta Reda umetnosti i književnosti (1982), a dobio je i počasni doktorat izvođačkih umetnosti Kalifornijskog instituta za umetnost (1986). Bio je laureat Kjoto nagrade Inamori Fondacije (1989).