Klarens Barlou je rođen 1945. u Kalkuti, Indija. Njegove najranije kompozicije datiraju još iz 1957. godine. Diplomirao je fiziku 1965, a od 1966-68. aktivan je kao pijanista, dirigent, teoretičar muzike i pedagog. Godine 1968. preselio se u Keln, gde je do 1973. studirao elektronsku muziku i kompoziciju na Univerzitetu za muziku u klasama Ajmerta, Cimermana i Štokhauzena. Od 1971. počinje da koristi kompjuter kao pomoćno sredstvo za komponovanje. Predavao je kompoziciju i kompjutersku muziku u Kelnu, Darmštatu, Esenu, Hagu, Portu, a trenutno je šef odseka za kompoziciju na odseku za muziku Univerzeta Kalifornije u Santa Barbari.
Otodeblu
Moj prijatelj i nekadašnji student Georg Hajdu je dosta istraživao u oblasti ravnomernog temperovanja najrazličitijih vrsta, a najviše je voleo postupak deljenja oktave na 17 jednakih delova. Zamolio me je da dam svoj doprinos kolekciji kratkih komada za dva klavira naštimovana na ovaj način (sa normalnim belim dirkama ali izmenjenim crnim dirkama). Prihvatio sam poziv, ali je bilo teško pronaći vreme za rad.
Tek kada sam zamoljen da napišem nešto za proslavu 80. rođendana Džona Pirsa, seo sam konačno da komponujem. Bilo mi je potrebno osam sati, dana 1. oktobra 1990, za realizaciju kompozicije u kompjuterskom programu AUTOBUSK, ne računajući dane za pripremu i postprodukciju.
Otodeblu koristi samo deset od sedamnaest tonova, koji su svi dostupni na jednom od dva klavira. Naslov kompozicije predstavlja reference na AUTOBUSK (u kome je delo kompletno iskreirano, sa izuzetnom vrlo kratkog citata pesme Sixteen Tons), zatim na mesec u kome je delo završeno, na broj sati koji mi je bio potreban za realizaciju, kao i na novopečenog osamdesetogodišnjaka u čiju čast je delo napisano. U svakom slučaju, reč otodeblu na japanskom jeziku znači, bar su mi tako rekli, “plavetno”, a to odgovara kompoziciji koja mi je “pala iz vedra neba”! Ova verzija za 24-stepeni štim, razdeljen između dva klavira, specijalno je aranžirana za Deboru Ričards i Nadu Kolundžiju.