Fridrih Jeker je rođen 1950. u Sestu (Nemačka). Najpre je studirao na Visokoj školi za muziku u Detmoldu (1969 – 1975), a zatim i kompoziciju na Visokoj školi za muziku u Hamburgu (1975 – 1977) kod Đerđa Ligetija. Od 1977. godine radi na Visokoj školi za muziku u Kelnu, prvo kao asistent a od 1980. i kao profesor kompozicije.

Njegova kompozicija in excelsis je izvedena u okviru Međunarodne Gaudeamus muzičke nedelje 1978, a delo Dir. Immer nur Dir… bilo je izvedeno na Zagrebačkom bijenalu 1983. Dobitnik je Prve nagrade za kompoziciju na međunarodnom muzičkom takmičenju Vianna da Motta sa kompozicijom Fragment (1980/81), nagrade Landeshauptstadt Stuttgart za najboljeg mladog kompozitora klasične muzike (kompozicija Turmalin, 1985) kao i nagrada Gerhard Maasz i nagradu publike Theodor Berger 1993. godine (za Blaserquintett).

Njegova kamerna muzika je objavljena na dva kompakt diska (za kuću Talking Music iz Regensburga 1998 i Cybele iz Diseldorfa 2000).

7 Bagatellen, za klavir (2007)

1. Sentimentale Erinnerung – Sentimentalno sećanje
2. soft as possible – preovlađujuće raspoloženje u mnogim delima Mortona Feldmana
3. ohne Worte – Pesma bez reči
4. Das Schöne bewundern – Prvi stih pesme Rudolfa Štajnera (“Diviti se lepoti/Paziti na istinu/ Ceniti plemenitost/Odlučiti se za dobro”)
5. Hôtel de la Paix – Luksuzni hotel u Lozani gde je Đakinto Šelsi uvek svirao samo jednu notu na klaviru i slušao kako ona lagano bledi
6. Il signor Fibonacci e la sezione aurea – Fibonačijevi brojevi i zlatni presek – fetiši muzičkog konstruktivizma
7. Ich ruf zu Dir – Prvi stih korala Zovem te, Gospode Isuse Hriste

Nenamerno, ovi komadi – zagonetke postali su neka vrsta autoportreta kompozitora.