Jelena Dabić (1982, Srbija/Nemačka) studirala je teoriju muzike i kompoziciju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je diplomirala na Odseku za kompoziciju u klasi Zorana Mulića. Pohađala je kurseve i seminare kompozicije kod eminentnih profesora, među kojima su: Volfgang Rim, Peter Mihael Hamel, Džejms Klark, Paskal Disapen, Frederik Dirije, Izabel Mundri. Radila je kao stručni saradnik na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, za predmet Tradicionalno sviranje na grupi za Etnomuzikologiju. Završila je dvogodišnje specijalističke studije u klasi Jana Miler-Vilanda, na Visokoj školi za muziku i teatar u Minhenu. Usavršavala se tokom 2012/2013. na Visokoj školi za muziku i teatar u Hamburgu u oblasti multimedijalne umetnosti i elektronske muzike. Njena dela izvodili su vrhunski umetnici: bariton Peter Nef, sopran Monika Lihteneger, kontra tenor S. J. Santana i dr, a sarađuje sa duom Marsio Šuster (saksofon) i Kana Omori (perkusije) za koji je napisala više kompozicija. Njena kratka opera SpiegelSpiel (Igra ogledala) nastala je kao narudžbina Minhenskog Bijenala gde je izvedena 2010. Za festival Young Euro Classic komponovala je dva dela koja su premijerno izvedena u Koncerthausu u Berlinu pod upravom Hajnriha Šifa (2010) i Lijane Isakadze (2011). Trenutno živi i radi u Hamburgu i piše doktorsku disertaciju na temu savremenog muzičkog teatra. Njena orkestarska kompozicija Beethaphase nagrađena je prvom nagradom na konkursu Vojvođanskog simfonijskog orkestra i u maju 2014. izvedena je pod dirigentskom palicom brazilskog dirigenta Claudija Cohena. 2014. bila je rezidencijalni kompozitor Ateljea GEDOK u Libeku, a 2015. dobila je stipendiju grada Sonderhausen, čiji orkestar će izvesti njeno novo orkestarsko delo.
U ramu – kompozicija je nastala 2014. godine, kao porudžbina “Kunsthalle Hamburg”, a povod je bio izložba romantične arabeske. Arabeska prvobitno potiče iz likovne umetnosti i arhitekture, kasnije se razvija u literaturi i na kraju u muzici. Kao glavni muzički elementi kompozicije, javljaju se motivi iz Debisijeve Arabeske br. 2 za klavir. Delo je premijerno izvedeno između Debisijeve Arabeske 1 i 2, tako da su one predstavljale svojevrstan okvir i naslov je proistekao iz toga. Kako arabeska sama po sebi predstavlja ukrase/ornamente na ramu slike, ideja je bila da kompozicija “in frame” predstavlja sliku, ili ono sto je u okviru.