Sofija Gubajdulina (1931, Rusija) smatra se za jednog od vodećih ruskih savremenih kompozitora, zajedno sa Šnitkeom i Denisovim. Zahvaljujući violinisti Gidonu Kremeru, koji je promovisao njen violinski koncert Offertorium,postala je poznata početkom osamdesetih godina 20. veka. Opus Sofije Gubajduline obuhvata simfonijsku i horsku muziku, dva koncerta za violončelo, koncert za violu, četiri gudačka kvarteta, gudački trio, dela za ansamble udaraljki i mnoga dela za nestandardne instrumente i neobične instrumentalne kombinacije. Njene kompozicije često se zasnivaju na istraživanju nekonvencionalnih tehnika proizvođenja zvuka.

Gubajdulina je članica Akademije umetnosti u Berlinu i Akademije umetnosti u Hamburgu, Kraljevske muzičke akademije u Stokholmu i dobitnica je odlikovanja Pour le mériteu Nemačkoj. Za svoj umetnički rad dobila je brojna priznanja širom sveta. Njena muzika objavljena je za diskografske kuće DG, Chandos, Philips, Sony Classical, BIS, and Berlin Classics labels.

Svetlo i tama (1976), jedina je kompozicija za solo orgulje koju je Gubajdulina do danas napisala. U oprobanom avangardnom maniru, delo počinje brzim lestvično-trilerskim gestama svetlo registriranih manuala koje se smenjuju sa klasterima i povremenom tamnom tutnjavom pedala. Prvi, „svetli” deo kompozicije dostiže kulminaciju kada lestvični pasaži prerastu u klasterska glisanda preko celog obima manuala i pedala. Težište se potom postepeno premešta prema „tami”: sve je više basovskih klastera, da bi se pred kraj kompozicije i sam početni lestvični motiv javio u svojoj tamnoj, pedalnoj verziji. Dinamiku ovih tekstura Gubajdulina opisuje kao „nešto orijentalno u mojoj podsvesti. Osećam se ugodno sa kineskom i japanskom kulturom – tendencijom ka kontemplaciji i tihim zvukovima. Potom dolazi aktivnost, intelektualna borba, čežnja za klasicizmom. To je moja zapadnjačka strana.”