Jug K. Marković (1987, Srbija) je rođen u Beogradu gde je završio studije kompozicije u klasama Vlastimira Trajkovića i Zorana Erića na Fakultetu muzičke umetnosti kao i studije arheologije na Filozofskom fakultetu. Osim u Srbiji, njegova muzika izvođena je u Francuskoj, Belgiji, Italiji, Nemačkoj, Austriji, Sloveniji, Islandu, Americi i dr. među kojima spadaju i značajni svetski festivali kao što su Muzički dani u Donauešingeru (Donaueschinger Musiktage 2014) i Festival u Eks-an-Provansu (Festival d’Aix-en-Provence 2016) za koji je po porudžbini napisao kompoziciju ”Ultraterreno”. Usavršavao se na majstorskim kursevima kod renomiranih kompozitora kao što su Eno Pope, Mark Andre, Fabien Levi, Džon Koriljano, Rafael Sendo i pohađao seminare i letnje akademije savremene muzike u Darmštatu (47. Internationale Ferienkurse für Neue Musik), Parizu (ManiFeste IRCAM) i Gracu (11. Internationale Komponistenakademie für zeitgenössische Musik) gde je sa poznatim austrijskim ansamblom za novu muziku Klangforum Wien sarađivao na svojoj kompoziciji ”motherTongue”. Jug je sa svojim delom ”Egon” (za klavir) izabran za pobednika trećeg takmičenja kompozitora Anton Matasovski u Beču (2017), dobitnik je prve nagrade internacionalnog takmičenja kompozitora u Hong Kongu (2016) za kompoziciju ”Hydra”, zatim specijalne nagrade Busan Maru festivala u Južnoj Koreji (2016) kao i nagrade Josip Slavenski (2015), obe za kompoziciju ”Magistralen”. Aktivan je učesnik rezidencija i programa koje organizuju ENOA (European Network of Opera Academies), Britten – Pears Young Artists Program (Snape Maltings, Velika Britanija), TENSO (Europen Networork of Professional Chamber Choirs) i dr.

Vokativ. Volim da mislim da fasciniran određenim objektima iz prošlosti, dopuštam istima da me usmere, a zatim kroz sasvim svesno vrlo subjektivnu interpretaciju i doživljaj, u procesu nekog daljeg novog stvaranja, spontano nanovo oblikujem ono što sam ranije čuo i voleo. U tom duhu, Vokativ, kao i većina mojih dosadašnjih kompozicija, svoju energiju otvoreno crpi iz različitih muzika prošlosti koje me kontinuirano ostrašćuju. Ni ovde, kao ni pre, nisam se trudio da napravim otklon od očiglednih uticaja kako konkretnih kompozitora tako i određenih celokupnih estetika i pravaca. Iako je naizgled stilski eklektična i estetski nekoherentna, u ovoj muzici glavno vezivno tkivo je upravo stilska raznolikost koja je njen glavni dramaturški graditelj. Upravo ta manipulacija različitim izrazima glavni je činilac forme i muzičke radnje.