Vladan Radovanović (1932, Srbija) Kompoziciju je diplomirao u klasi Milenka Živkovića. Inicirao je osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda i njime rukovodio od 1972. do 1999. Grupu SINTUM osniva 1993. Predlaže osnivanje Grupe za višemedijsku umetnost pri Univerzitetu umetnosti u Beogradu 2010.
Stvara u više oblasti: vokalno-instrumentalna i elektroakustička muzika, slikarstvo i kompjuterska grafika, književnost, taktilizam, zapisi snova, projektizam, rad s telom, vokovizuel, sintezijska umetnost. Napisao je preko 250 teorijskih tekstova o novijim tendencijama u umetnosti. Radio je u eksperimentalnim studijima u Varšavi, Parizu, Utrehtu i Budimpešti. Kompozicije su mu triput zastupale Jugoslaviju na festivalima Međunarodnog društva za savremenu muziku. Održao je 27 samostalnih izložbi i koncerata u zemlji i inostranstvu, objavio 11 knjiga, 2 mape, 6 partitura, 4 autorske ploče, 2 kasete i 5 autorskih kompakt diskova.
Dobio je 11 domaćih i međunarodnih nagrada za muziku (među njima su 3 prve nagrade na takmičenjima Jugoslovenska muzika na Radiju, Oktobarska nagrada 1971, II nagrada u Buržu za elektroakustičku muziku 1979, nagrada Gianfranco Zafrani na Prix Italia 1984, Prva nagrada na Međunarodnoj tribini kompozitora u Beogradu 1998, Nagrada „Stevan Mokranjac“ 2014), 3 za literaturu (jedna od njih je Nolitova nagrada 1968), 7 za vizuelne umetnosti (među njima su Prva nagrada Ministarstva kulture za najbolju multimedijalnu izložbu 1992, Prva nagrada za video u Sao Paolu 1997, Nagrada Grada Beograda za najvrednije dostignuće u likovnoj umetnosti za 2007. godinu, nagrada „Ivan Tabaković“ za 2008. godinu, Nagrada „Mića Popović“ za 2012) i Vukovu nagradu 2014. za izuzetan doprinos u razvoju kulture.
Član je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Od 2001. do 2012. predaje kao profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, Grupa za višemedijsku umetnost. Godine 2005. postao počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu, Ohajo, a 2007 – počasni doktor višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Naziv kompozicije INSTELLA se odnosi na stapanje instrumentalnog (INST) i elektronskog medija (EL), ali i na značenje „u zvezdi“ (IN STELLA). Instella pripada nizu kompozicija u kojima sam sproveo sintezu instrumentalnog i elektronskog zvučnog sveta, nastojeći na njihovom suprotstavljanju i približavanju. Približavanje je ostvareno tako što elektronika negde aludira na instrumentalni zvuk i obratno. Štaviše, elektronika ne priziva samo instrumentalni nego i vokalni zvuk, koji ovde nije realno zastupljen.
Pored postojećeg razvrstavanja na muzičke stilove, šezdesetih godina uveo sam razvrstavanje muzike i na „plemena“ zvuka. Ovo razvrstavanje muzike na „kosmičko“, „sakralno“, „geozno“ i druga plemena, zasniva se prevashodno na sopstvenom doživljaju. Sva moja muzika, od Devetoglasa iz 1958. godine do danas, pripada kosmičkom plemenu zvuka. Ovakvo moje doživljavanje dejstva muzike ne temelji se ni na kakvim formulama izraženim brojevima niti na značenjima izrazivim rečima, nego isključivo na sinesteziji, na intuitivnom prevođenju dejstava na jedna čula u fantazme koji potom nastaju u svesti i nude se drugim unutarnjim čulima.
Kompoziciju su naručili Pavel Mihelčič i ansambl MD7, te je njima i posvećena.