Kaija Sarjaho (Finska, 1952) je istaknuti član grupe finskih umetnika čiji se uticaj prepoznaje širom sveta. Studirala je u Helsinkiju, Frajburgu i Parizu. Pri IRKAM-u Sarjaho je razvila tehnike komponovanja ­pomoću kompjutera, stekavši perfektno znanje u radu sa trakom i živom elektronikom. Ovo iskustvo uticalo je na njen pristup pisanja za orkestar, sa akcentom na oblikovanje gustih masa zvuka koje se sporo transformišu. Važno je istaći, njen prvi orkestarski komad Verblendungen (1984) podrazumeva postupnu smenu uloga i karaktera između orkestra i deonice za traku. Čak i naslovi njenih, povezanih orkestarskih dela, Du Cristal (1989) i …à la Fumée (1990), ukazuju na njenu okupiranost bojom i fakturom. Iako najveći deo njenog opusa čine kamerne kompozicije, Sarjaho se sve više okreće većim izvođačkim snagama i širim strukturama, kao što je to u delima: Orion (2004), Laterna Magica (2008), Circle Map (2008). Precizna notacija usled korišćenja harmonika, mikrotonovi i detaljno profilisan kontinuum zvuka koji se prostire od čistog tona do šuma neodređene visine – sve su to odlike koje pronalazimo u jednom od njenih najčešće izvođenih dela, Graal Théâtre za violinu i orkestar (1994). Pored toga, opus Kaje Sarjaho uključuje sledeće kompozicije: Aile du songe (2001), Notes on Light (2006), D’OM LE VRAI SENS (2010), Maan Varjot (2014). Džerald Finli i Filharmonijski orkestar iz Los Anđelesa izveli su premijerno 2015. godine, pod upravom Gustava Dudamela, njeno delo True Fire za bariton i orkestar. Od kasnih 1990-ih Sarjaho se okrenula operi, sa izvanrednim uspehom: L’Amour de Loin (2000), Adrian Mater (2006), Emilie (2010), a tu je i oratorijum La Passion de Simone (2006). Njena opera Only the Sound Remains premijerno je izvedena marta 2016. godine u Holandskoj nacionalnoj operi. Druga izvođenja usledila su u Parizu, Helsinkiju, Madridu, Torontu. Sarjaho je dobitnica prestižnih nagrada za komponovanje: Grawemeyer Award, Wihuri Prize, Nemmers Prize, Sonning Prize, Polar Music Prize. Godine 2015. bila je u žiriju za nagradu „Toru Takemicu”. Njen koncert za harfu Trans premijerno je izveden u avgustu 2016. godine, kada su nastupili Zavije de Mestr i Tokijski simfonijski orkestar pod upravom Ernesta Martinez-Izkjerde u Suntori dvorani u Tokiju.

Fall (Pad) finske kompozitorke Kaije Sariaho, pored samostalnog komada za solo harfu, takođe je i deo baleta Maa, koji je Finska Nacionalna Opera poručila kompozitorki 1991. godine. Ovaj svojevrsni minimalni, a suptilni komad zamišljen je tako da u pojedinim momentima već ozvučenoj harfi bude dodat efekat reverba, koji bi produžio njeno prirodno trajanje. Rezultat je jedna efemerna zvučna minijatura.