Jasna Veljanović (1980, Nemačka/Srbija) diplomirala je kompoziciju na Nacionalnoj muzičkoj akademiji Ukrajine, a potom je nastavila da se obrazuje na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu: magistraturu iz kompozicije je stekla 2007, potom je specijalizirala i muzičku teoriju 2010, a trenutno je na doktorskim studijama na istom odseku.
Posebnu pažnju u stvaralaštvu posvećuje glasu i kamernim kompozicijama specifičnog sastava. Poslednjih godina je, u saradnji sa kolegama sa Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu posvećena proširenju repertoara za harmoniku i violu, pa su kao proizvod te saradnje nastale kompozicije Fantazija na pesmu Nemam više vremena Desanke Maksimović za harmoniku, Threnody for the Old Times za violu i harmoniku i Svita za violu solo.
Učestvovala je na XVII, XVIII, XIX, XXII I XXIV Međunarodnoj tribini kompozitora.
Kompozicije su joj izvedene u Srbiji (Kragujevac, Beograd, Niš, Smederevo, Novi Sad) i inostranstvu (Hrvatska, Ukrajina, Slovenija, Gruzija, Češka, Nemačka, Danska).
Zaposlena je kao vanredni profesor na Katedri za muzičku teoriju i pedagogiju Odseka za muzičku umetnost Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu.

Kompozicija Tužbalica za starim vremenimaza violu i harmoniku je posvećena izvođačima Saši Mirkoviću i Vladimiru Blagojeviću. Njena estetska koncepcija zasniva se na žalu savremenog kompozitora za prošlošću, kada se muzika ovog tipa više cenila i kada je odnos kompozitora prema pisanju, čini se, bio lakši, jer su mu estetska, stilska i žanrovska opredeljenja bila preglednija, a i njegova uloga u društvu veća i svrsishodnija. Zato on, kao zanatlija prevaziđenog skupog zanata, traga za sigurnošću u muzičkim sredstvima prošlosti. Kompozicija je četvorodelna. Prvi deo iskazuje zaokruženost melodije i tonalnost, dok svoje frustracije ispoljava kroz ritmičku sliku. Drugi deo je fragmentaran. Iako harmonija svojom slatkoćom odaje utisak tonaliteta, ona je istovremeno marginalizovana svojom nefunkcionalnošću. Treći deo se poziva na prošlost žanrom kontrapunktskih varijacija i melodikom – njen neoklasicistički prizvuk krunisan je citatom iz Šostakovičeve Fuge op. 87 br. 1. Harmonija je bimodalna. Nakon prelaza sledi četvrti, deo, u kome se pojavlju pojedini značajni motivi s početka kompozicije. On najbolje eksponira karakter ove tužbalice, jer kroz svoju kompaktnu i ujednačenu fakturu, pitomim zvučanjima izražava tihu pomirljivost kompozitora sa vremenom u kome se nalazi, uz opšti osećaj uzaludnosti.