Maja Bosnić (1985, Srbija) je kompozitor eksperimentalne konceptualne muzike. Privlače je apsurdna rešenja, ograničene mogućnosti, neočekivani raspleti, tretiranje instrumenata kao „redi-mejd” objekata i tretiranje svakodnevnih predmeta kao muzičkih instrumenata. Prve časove kompozicije imala je u Irskoj letnjoj školi kompozicije u Limeriku i na Festivalu mladih umetnika u Bajrojtu 2003. Zvanične studije kompozicije počela je u klasi prof. Milana Mihajlovića, a zatim nastavila u klasi prof. Rodžera Redgejta  na Univerzitetu Goldsmiths u Londonu, gde je i doktorirala 2015 godine. Usavršavala se na majstorskim radionicama čuvenih kompozitorima među kojima su: Simon Steen-Andersen, Chaya Czernowin, James Clarke, Ian Wilson, Nicola LeFanu, Martin O’Leary i Kevin O’Connell. Godine 2010. osnovala je udruženje Zabuna za podsticanje stvaranja i razvoja savremene muzike, čiji projekti su izvođeni u Srbiji i Evropi.

Kavitacija – „Kavitacija je pojava formiranja mehurića gasa u tečnosti, na mestima sniženog pritiska, koja se javlja kod strujanja tečnosti velikim brzinama. Najčešće se sreće kod centrifugalnih pumpi, vodenih turbina i brodskih propelera. Kavitacija je nepoželjna pojava zbog toga što izaziva preteranu eroziju rotacionih delova uređaja, dodatnu buku i vibracije, kao i značajno smanjenje efikasnosti uređaja u kojem se javlja. Kavitacija nastaje kada se pritisak tečnosti koja teče smanji ispod pritiska isparavanja tečnosti, mehurići se šire sve dok pritisak opada, i onda naglo implodiraju.” (Definicija iz Enciklopedije Britanike)
Kako bi proces kavitacije bio predstavljen u zvučnoj slici ansambl je sjedinjen u nekoliko zvučnih masa različitih tekstura. Odseci predstavljaju mirnu vodu, rad motora i turbine, pojavu mehurića, epizodni fokus na jedan mehur, vazduh u njegovoj unutrašnjosti i opnu oko njega, implodiranje mehura pod vodenim pritiskom, povratak na rad motora i turbine, kao i konačno njihovo postepeno potpuno zaustavljanje usled oštećenja izazvanih kavitacijom.