Jug K. Marković (1987, Srbija) završio je studije kompozicije u klasama Vlastimira Trajkovića i Zorana Erića na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu kao i studije arheologije na Filozofskom fakultetu u istom gradu. Njegova muzika izvođena je u Srbiji, Francuskoj, Belgiji, Italiji, Nemačkoj, Austriji, Sloveniji, Islandu, Americi i na značajnim svetskim festivalima kao što su muzički dani u Donauešingenu i Festival u Eks-an-Provansu. Usavršavao se na majstorskim kursevima kod renomiranih kompozitora kao što su Majkl Finisi, Eno Pope, Mark Andre, Fabien Levi, Džon Koriljano, Rafael Sendo, Žorž Apergis i pohađao seminare i akademije savremene muzike u Darmštatu, Parizu (Ircam) i Gracu (Impuls) gde je sa austrijskim ansamblom za novu muziku Klangforum Wien sarađivao na svojoj kompoziciji motherTongue koja će biti izvedena na ovogodišnjoj tribini kompozitora. Njegovo delo Vokativ za orkestar predstavljalo je Srbiju na 65. Internacionalnom Rostrumu kompozitora. Dobitnik je nagrade TENSO Young Composers Award 2017, pobednik je trećeg takmičenja kompozitora Anton Matasovski u Beču (2017), osvojio je prvu nagradu Internacionalnog takmičenja kompozitora u Hong Kongu (2016), specijalnu nagradu Busan Maru festivala u Južnoj Koreji (2016) kao i Nagradu Josip Slavenski (2015). U toku 2017. bio je rezidencijalni kompozitor pri instituciji Snape Maltings (Aldeburgh Music) pod mentorstvom britanskog kompozitora Majkla Finisija. Jugu je dodeljena i rezidencija Fondacije Kaluste Gulbenkian iz Lisabona gde će krajem godine započeti svoj prvi operski projekat.

motherTongue je delo koje sam napisao kao sublimaciju mojih tadašnjih (a i sadašnjih ) muzičkih fascinacija. Nikada nisam pokušavao da napravim otklon od modela i uzora, no naprotiv, želim da se oni čuju i reflektuju u muzici koju pišem. Drugim rečima, većina muzike koju strastveno volim, tokom komponovanja novog dela nađe način da proviri napolje, naravno kroz filter subjektivnosti i ličnog senzibiliteta.
motherTongue je implicitno moj omaž Žeraru Grizeu a takođe reflektuje moju nemerljivu ljubav prema muzici Morisa Ravela. Posebno mislim na Gaspard de la Nuit ina Gudački kvartet čiji su delovi citirani, rekontekstualizovani i tako transformisani ugrađeni u različite delove moje muzike. Na kraju, ali ne manje važno, ova kompozicija sadrži vrlo skrivene slojeve tradicionalnog srpskog melosa.
Naznačio bih da superponiranje, udruživanje i suprotstavljanje svih ovih slojeva nije programsko niti unapred isplanirano, već je naprotiv intuitivno, spontano i impulsivno. Moj kompozicioni metod oberučke prihvata moć subjektivnosti i ličnog diskursa.