Dino Rešidbegović (1975, Bosna i Hercegovina) diplomirao je i magistrirao kompoziciju na Konservatorium Wien Privatuniversität der Stadt Wien u klasama H.K Gruber-a, Wolfgang-a Liebharta i Rainera Bischofa. Diplomirao je i klavir na Bečkom konservatorijumu. Postmagistarske studije kompozicije završio je 2005. godine na Univesität für Musik und Darstellende Kunst in Wien u klasi Detlef Müller Siemens-a. Takođe je studirao i dirigovanje u klasi Uroša Lajovica na Universität für Musik und Darstellende Kunst in Wien. Doktorirao je kompoziciju na Muzičkoj akademiji Univerziteta u Sarajevu pod mentorstvom Igora Karače. Dobitnik je nagrada : Alban Berg, Siemens AG Österreich i Theodor Körner prize. Trenutno je zaposlen kao vanredni profesor na odseku za kompoziciju na Muzičkoj akademiji u Sarajevu. Stalni je član Austrijskog udruženja kompozitora (ÖKB). Njegova dela su izvođena u Italiji, Hrvatskoj, Srbiji, Sloveniji, Nemačkoj, Irskoj, Švajcarskoj, Japanu, Bosni i Hercegovini i Austriji (Musikverein) i SAD (Washington Dc i Carnegie Hall, New York).

Koncert za flautu, procesore i traku (2018). Koncert za flautu, procesore i traku označava kompozitorovu intenciju da u realnom vremenu menja odnosno modulira zvuk. Naziv dela se ne odnosi na tradicionalni koncertantno-formalni oblik dela, već na odnos flaute sa elektronikom koja simbolizuje „orkestar“. Signal flaute je izvor svih procesa modulacija zvuka u realnom vremenu, koje diktira izvođač, tako što istovremeno manualno kontroliše različite veze procesora zvuka. Traka predstavlja instrumentalnu sekciju unutar koncepcije „orkestra“ koja ima prateću ulogu, a zasebno predstavlja isključivo elektronsku kompoziciju, realizovanu u formi snimljenih procesa modulacija analognih modularnih sintetizatora zvuka.