Vladan Radovanović (1932, Srbija). Kompoziciju je diplomirao u klasi Milenka Živkovića. Inicirao je osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda i njime rukovodio od 1972. do 1999. Predložio osnivanje Grupe za višemedijsku umetnost na poslediplomskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu 2000.
Stvara u više oblasti: vokalno-instrumentalna i elektroakustička muzika, slikarstvo i kompjuterska grafika, književnost, taktilizam, zapisi snova, projektizam, rad s telom, vokovizuel, sintezijska umetnost. Napisao je preko 250 teorijskih tekstova o novijim tendencijama u umetnosti. Radio je u eksperimentalnim studijima u Varšavi, Parizu, Utrehtu i Budimpešti. Kompozicije su mu triput zastupale Jugoslaviju na festivalima Međunarodnog društva za savremenu muziku. Održao je 28 samostalnih izložbi i koncerata u zemlji i inostranstvu.
Objavio je 13 knjiga, 2 mape, 6 partitura, 4 autorske ploče, 2 kasete i 5 autorskih kompakt diskova.
Dobio je 12 domaćih i međunarodnih nagrada za muziku (među njima 3 prve nagrade na takmičenjima Jugoslovenska muzika na Radiju, Oktobarska nagrada 1971, II nagrada u Buržu za elektroakustičku muziku 1979, nagrada Gianfranco Zafrani na Prix Italia 1984, I nagrada na Međunarodnoj tribini kompozitora u Beogradu 1998, Nagrada Stevan Mokranjac 2014), 5 za literaturu (među njima Nolitova nagrada 1968, Nagrada Todor Manojlović 2018), 7 za vizuelne umetnosti (među njima I nagrada Ministarstva kulture za najbolju multimedijalnu izložbu 1992, I nagrada za video u Sao Paolu 1997, I nagrada Grada Beograda za najvrednije dostignuće u likovnoj umetnosti za 2007, Nagrada Ivan Tabaković za 2008, Nagrada Mića Popović za 2012) i Vukovu nagradu 2014. za izuzetan doprinos razvoju kulture.
Član je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Od 2001. do 2012. predaje kao profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, Grupa za višemedijsku umetnost. Godine 2005. postao je počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu, Ohajo, a 2007 – počasni doktor višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Kompozicija Furioso za dva klavira komponovana je 2017. godine. Posle mnogo vremena i Treće sonate za dva klavira iz 1955, vratio sam se ovom instrumentalnom sastavu. Dok sam u poslednjem stavu Treće sonate izlazio iz neoklasicizma, u kompoziciji Furioso sam intuitivno opredeljen za modernu muziku kao mega-stil. I ova kompozicija pripada kosmičkom plemenu zvuka, poput svih kompozicija nastalih posle Devetoglasa. Prirodno, njena struktura nije hiperpolifonična, budući da je pretežno četvoroglasna i da se samo na jednom mestu pojavljuje dvanaestozvuk. Burni muzički tok krilnih delova i smireniji tok srednjeg dela trodelnog oblika ispoljeni su kroz strukture izgrađene na veoma raznovrsne načine. Na nivou globalnog oblika, treći deo je skraćen stoga što njegovo trajanje, kao poslednjeg aktuelnog dela kompozicije, izgleda dovoljno dugo u odnosu na trajanje srodnog prvog dela, koje tada već leži u perspektivi prošlosti.