Bratislav Petković (Niš, 1968) diplomirao je kompoziciju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi profesora Zorana Erića. Pohađao je kurseve kod Hulija F. Largače, renomiranog argentinskog profesora klavira na Univerzitetima u Osnabriku i Kelnu (Nemačka).

Muzika Bratislava Petkovića je uvek prožeta autentičnom duhovnošću, ali i izrazitom ritmičkom raznovršću. Komponuje dela za različite izvođačke sastave, vokalnu i instrumentalnu muziku. Posebno je visoko ocenjena njegova kompozicija Urobor – varijacije za gudački orkestar u izvođenju Gudača Svetog Đorđa, koja je jedno vreme bila uvršćena u njihov stalan repertoar. Njegove kompozicije su izvođene na značajnim koncertima savremene muzike (Međunarodna tribina kompozitora, BEMUS, NIMUS, u Zadužbini Ilije M. Kolarca itd). Kao solista na klaviru, izvodio je improvizacije i kompozicije inspirisane džezom, duhovnom i neprofanom-ambijetalnom muzikom i nastupao pored naše zemlje u Holandiji, Nemačkoj i Italiji. Bavi se i primenjenom muzikom.

O delu

„Bog sa čovekom
ništa ne čini
bez čoveka.”
(Arhimandrit Sofronije – Videti Boga ka što jeste)

Inspiracija i tema moje kompozicije je Fanuil – borba Boga za čoveka, ali i večita čovekova borba sa Bogom, a predstavlja samo pokušaj umetničke interpretacije događaja opisanog u starozavetnoj priči o rvanju Jakovljevom. Iako na strukturu moje muzike dosta utiču biblijski antropološki i eshatološki simboli, ne smatram da po svaku cenu slušaoca treba da „izvestim“ o Putu kojim kroz vreme postupno putujem, otkrivam i u koji verujem. Slično izjavama Stravinskog „da je muzika nesposobna da izrazi išta osim samu sebe“ (Poetika muzike), i da je muzika „činjenica po sebi, bez obzira šta bi ona mogla sugerisati“ (Moje shvatanje muzike), mišljenja sam da je muzika dejstvo samih tonova koji ne podnose ništa podmetnuto. Bilo koja vanmuzička priča, najblaže rečeno, odvaja od njene suštine. Muzika ili ima, ili nema dejstvo.

Posvećeno mom bratu.