Olga Janković je rođena u Rusiji, u sibirskom gradiću Bodajbo. U Irkutsku je završila nižu muzičku i nižu likovnu školu, u Moskvi – Gimnaziju, u Crnoj Gori – Srednju Muzičku školu „Vasa Pavić“. Osnovne i Master studije kompozicije završila je u klasi Svetlane Savić na FMU u Beogradu, gde sada radi kao istraživač-pripravnik i završava Doktorske akademske studije iz kompozicije.

Olga Janković je vrlo aktivna na umetničkoj sceni kao organizator i autor mnogobrojnih interdisciplinarnih projekata, ozbiljno se bavi i primenjenom muzikom (za filmove i video igre), a najveći fokus njenog stvaralaštva u poslednje vreme je scenska umetnost. Nakon uspeha prve opere (Nagrada Grada Beograda 2022. za kamernu operu Čista Voda), kompozitorka trenutno radi na operskoj trilogiji Permafrost i na full CGI video operi It will Rain, koje spajaju stručnjake i kreativce iz gejming industrije i muzičkog sveta, obogaćujući savremene umetničke prakse primenom novih tehnologija (Unreal Engine & MetaHuman Creator).

O delu

How to make a bonfire II

Među mnogobrojnim primerima u svetskoj mitologiji i umetnosti koji pominju vatru ili oganj i njegovu simboliku, kompozitorka je izabrala malo drugačiji izvor inspiracije – ruski rok s kraja 20. veka.

Rok bend „Vremeplov“ (rus. Mašinы vremeni), tačnije njegov osnivač Andrej Makarevič, napisao je 1992. godine pesmu „Kostёr“ („Logorska vatra“), gde upoređuje tu vatru sa tokom ljudskog života, govori o tome da će „svaka vatra kad tad da se ugasi, ali dok ona gori – svako je čuva na svoj način“. Neko će polako da loži vatru, dok će neko drugi spaliti sva drva odjednom i „njegov plamen“ će planuti do neba. Sama ta metafora, upoređivanje ognja sa nekom životnom energijom, pokrenula je kompozitorku da napiše ovo delo, prvo za simfonijski orkestar, a posle i u aranžmanu za gudački kvartet.

„How to make a bonfire”, kaže kompozitorka, „je svojevrsno apstraktno uputstvo i istovremeno – izvor te iste pokretačke životne energije za slušaoca“.