Miloš Zatkalik (1959), kompozitor i muzički teoretičar, studirao je kompoziciju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, kod profesora Vasilija Mokranjca i Rajka Maksimovića. Imao je studijske boravke u SAD i Engleskoj.

Redovni je profesor na Katedri za muzičku teoriju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, član Senata Univerziteta umetnosti. Predavao je i na Akademiji umjetnosti u Banjaluci. Držao je predavanja po pozivu u Kanadi, Norveškoj, SAD, Sloveniji, Nemačkoj, Argentini i Australiji.

Važnija dela: simfonijska: Minas Tirit; What’s He to Hecuba; O Saralindi, Xinguu i vojvodi koga je progutao Golem – bajka za veliki orkestar, kamerna: Pesma ludaka iz Čua; Izgubljeni fragmenti II; Naizgled bezazlena igra; Buka u unutrašnjoj tišini; Lux in tenebris; A beleza do Alberto Caeiro; za kamerni orkestar: Izgubljeni fragmenti, Dum incerta petimus; solistička (za flautu, violu, violončelo, klavir, obou); solo pesme. Njegove kompozicije izvođene su u zemlji i inostranstvu (Nemačka, Španija, Rusija, Kanada, SAD).

Kao teoretičar učestvovao je na velikom broju naučnih skupova i objavio znatan broj radova, uključujući i knjigu o posttonalnoj prolongaciji. Autor je prvog domaćeg udžbenika muzičke analize u elektronskoj formi.

Predstavnik je Udruženja kompozitora Srbije u Evropskoj alijansi kompozitora. Bio je dugogodišnji član Upravnog odbora UKS i član žirija nagrade „Stevan Mokranjac”.

O delu

Ne sasvim iskreni komadi za violončelo i klavir

Pojedini segmenti kompozicije pretenduju na to da budu energični, robusni, veličanstveni, duhoviti, groteskni… U istini, sve je lažno, a jedino iskreno uputstvo je u poslednjem stavu, senza espressione.