Još jedno diskografsko izdanje Udruženja
april 10, 2015
Iz štampe je 3. aprila 2015. izašao CD Klavirski trio u srpskoj muzici – Vatrenja.
Izvođači su Katarina Radovanović Jeremić, klavir, Julija Hartig, violina i Goran Mrđenović, violončelo. Na albumu su dela Dejana Despića: Stara pesma i igra op.79, Enrika Josifa: Vatrenja, Isidore Žebeljan: Sarabanda, Dušana Radića: Fantazija; Aleksandre Vrebalov: Passion Revisited; Tatjane Milošević: Spyro i Milane Stojadinović Milić: Tango per tre.
Tri renomirana umetnika, violinistkinja Julija Hartig, violončelista Goran Mrđenović, na inicijativu pijanistkinje Katarine Radovanović-Jeremić, okupili su se da bi realizovali disk posvećen delima za klavirski trio srpskih autora. Njihovo okupljanje proisteklo je iz želje da skrenu pažnju na ovu, dugo zanemarivanu kamernu formaciju, ukažu na veliki spektar mogućnosti koja ona pruža, kao i da oskudnu diskografiju ovog trojnog sastava obogate novim zvučnim zapisom. Činjenica je da od perioda između šezdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, kada su delovali poznati Beogradski trio i Akademski trio, takvih zapisa nije bilo.
Kamerna muzika je u žiži interesovanja Katarine Radovanović-Jeremić. Njene specijalističke i postdiplomske studije, pedagoški rad i koncertni nastupi, posvećeni su kamernom žanru, pa je bilo logično da za svoj doktorski rad izabere temu iz ove oblasti koja glasi Klavirski trio u srpskoj muzici posle 1970. godine. Ovaj period je posebno zanimljiv, jer su tada na srpskoj muzičkoj sceni istraživane mogućnosti u okviru modernističkih i postmodernističkih kompozicionih postupaka.
Sedam dela koja su izdvojena za teorijsko-analitičko razmatranje i koncertno izvođenje koje predviđa doktorski projekat, a koja čine sadržaj ovog albuma, Katarina Radovanović-Jeremić je odabrala na osnovu dva kriterijuma.
Prvi se odnosi na različitost osnovnih elemenata njihove građe: neka od njih aludiraju na folklorni materijal (Stara pesma i igra Dejana Despića), pojedina usvajaju princip kolaža (Fantazija Dušana Radića), preispituju princip muzičkog vremena (Spyro Tatjane Milošević) ili teže sintezi barokne polifonije i reskih savremenih harmonija (Vatrenja Enrika Josifa). Drevna renesansna igra (Sarabanda Isidore Žebeljan) ili materijal iz Bahove Pasije po Mateji (Povratak Pasiji Aleksandre Vrebalov) uranjaju u senzibilitet postmoderne, sve do tipične romantike postmoderne (Tango per tre Milane Stojadinović-Milić).
Drugi kriterijum pri izboru obuhvata lični doživljaj ovih kompozicija. Sve one se odlikuju energijom i sugestivnošću kojima u potpunosti zaokupljaju izvođača, pa je on podstaknut da ih u celosti svih njihovih osobenosti preda slušaocu.
Iako krajnje zanimljiv, duboko motivisan i angažovan, ovo je, svesni smo, samo jedan od mogućih pogleda na klavirski trio u savremenoj srpskoj muzici, ali pogled koji nas oslobađa zablude da ovaj kamerni sastav pripada prošlosti, pogled koji ga reaktualizuje i potvrđuje kao živu, neprevaziđenu materiju koja može da izrodi još mnoga „vatrenja“.
Ivana Trišić, urednik izdanja
