Svetlana Savić (1971, Srbija) radi kao docent na Katedri za kompoziciju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Sarađivala je sa renomiranim domaćim i stranim izvođačima, ansamblima i orkestrima. Njene značajnije kompozicije su Sirota tužna Don Huanova kći za soliste, ženski hor i elektroniku, Quincunx i Trans-verzije za gudački orkestar, Sustineo i Ekstraverzije za simfonijski orkestar, Pesme o zvezdama za ženski hor i kamerni orkestar, Re-verzije za kamerni ansambl, D-versions i Versions fugitives za elektroniku, Il tempo sensibile i Tempo Mobile za klarinet, violinu i klavir, Zarobljena, za ženski hor i elektroniku i Soneti, za ženski glas, violončelo, klavir i elektroniku. Dobitnica je Mokranjčeve nagrade za 2014. godinu za kompoziciju Zarobljena.

Kompozicija Tempo mobileinspirisana je Pokretom, pulsom, otkucavanjem i vremenom. Nastala je od pet tonskih nizova koje sam osmislila za drugi stav (San) kompozicije Il Tempo mobile. Svaki niz je imao 5 tonova i kada bi se postavio vertikalno, formirao je akord. Dok sam ih svirala videla sam boje. Prvi akord (f, ges, a, h, c) je bio crven, drugi (e, g, as, b, ces) ljubičast, treći (fis, a, h, c, des) bio je plav, četvrti (gis, ais, h, c, d) zelen, a peti (a, c, cis, dis, e) žut. Uklapala sam jednobojne nizove i akorde… ponekad sam ih mešala… vodoravno i uspravno.

Osim magičnog broja pet i broj tri (trio, tri stava) deluje i u ovoj kompoziciji. Spoljni stavovi su pokretni, vibrantni, povremeno slični muzičkim kutijama. Drugi stav klizi u aluzije na Albinonijev Adađo – tugu za izgubljenim vremenom, radošću i bojama.

Tempo mobile je posvećen mojim dragim prijateljima Madlen, Maji i Milošu i njihovom divnom Pokretu za afirmaciju nove srpske muzike.