22.maj 1998.

20:00 – Zadužbina Ilije M. Kolarca, Velika sala - Svečano otvaranje

Beogradska filharmonija, dirigent: Laurent Cuniot
• Ian Wilson (Irska): Rise
• Stepan Rostomyan (Jermenija): IV simfonija
• Philippe Manoury (Francuska): Pentaphone
• Tatjana Milošević: Ludus Mimesis

23.maj 1998.

17:00 – Sala Beogradske filharmonije

Flautski trio – Minhen
• Dieter Acker (Nemačka): Zwischen Tag und Traum za flautu, alt flautu i klavir
• Wolfgang Zoubek (Nemačka): FiveMiniatures za flautu i klavir
• Ivan Jevtić: Incatations za solo flautu
• Gloria Coates (SAD): Turning to Darkness-Shadows-Light za dve flaute
• Ivana Stefanović: Za Irenu za solo falutu
• Roland LeistnerMayer (Nemačka): Suite za flautu i klavir
• Peter Kiesewetter (Nemačka): Scena d’imitazione za duo flauta i klavir

20:00 – Sala Beogradske filharmonije

Beogradski gudački orkestar „Dušan Skovran“, dirigent: Aleksandar Pavlović
Beogradski kamerni hor, dirigent: Vladimir Marković
• Augustin Gonzales Acilu (Španija): Adagio za gudače
• Dušan Kostić: Lugubre Pasacaglia za gudače
• Tigran Manssuryan (Jermenija): Postludia za klarinet, violončelo i 18 gudača
• Sandra Belić, violončelo, Dragan Petrović, klarinet
• Aleksandar Vujić: Der Rauch
• Ivana Stefanović: Antiohijske pesme za mešoviti hor a cappella
• Vladan Radovanović: Sazvežđa za mešoviti i kamerni hor

24.maj 1998.

12:00 – Sala Beogradske filharmonije - Koncert studenata

• Jovana Stefanović: Nit za solo violu / Mirko Crnojević, viola
• Szilárd Mezei: Trio za flautu, klavir i udaraljke / Stana Krstajić, flauta, Gordana Sinadinović, klavir, Zvezdan Jeremić, udaraljke
• Irena Popović: Little Noiz, gudački kvartet / Goran Uzelac, violina, Sanela Damadžić, violina, Saša Mirković, viola, Dragan Đorđević, violončelo
• Ivan Despić: 14. sekstet za klavir, vibrafon i četiri gudača / Marija Mazur, klavir, Boris Bunjac, vibrafon, Vesna Jovanović, violina, Bojana Milinov, viola, Siniša Jovanović, violončelo, Nebojša Ignjatović, kontrabas
• Miloš Trajković: Tri impresije za devet instrumenata / Stana Krstajić, flauta, Nenad Marinković, oboa, Miloš Igrić, klarinet, Nenad Janković, fagot, Vladimir Vasović, horna, Vesna Jovanović, violina, Boris Rabuzin, violina, Panta Veličković, viola, Ladislav Mezei, violončelo

20:00 – Zadužbina Ilije M. Kolarca, Velika sala

Alternance (Francuska)
• Philippe Schoeller (Francuska): Omaggio, omaggio za flautu, violinu i klavir
• Srđan Hofman: Heksagoni-Farsa za violinu, violončelo i klavir
• Philippe Hersant (Francuska): CinqMiniatures za alt flautu
• Alessandro Solbiati (Italija): Mari za klarinet, violinu, volončelo i klavir
• George Crumb: Eleven Echoes of Autumn za flautu, klarinet, violinu i klavir

22:00 – Zadužbina Ilije M. Kolarca, Velika sala

Camerata academica, dirigent: Ištvan Varga
• Juraj Beneš (Slovačka): Sonata za solo violončelo
• Victoria Maidanik (Kanada): Ludus in G za gudački kvartet
• Marc-André Dalbavie (Francuska): Tactus za 9 instrumenata
• Lepo Sumera (Estonija): The Silent Odalisque za solo flautu
• Dejan Despić: Na kraju puta, op. 125 za gudače, flautu, obou, klarinet, fagot, trubu i hornu
• Zoran Erić: Oberon, Koncert za flautu i instrumentalni ansambl Ljubiša Jovanović, flauta

25.maj 1998.

17:00 – Sala Beogradske filharmonije - Koncert elektroakustičke i solističke muzike

• Thomas Wells (SAD): Into Darkness za elektroniku
• Boris Despot: Tango za harmoniku i traku / Zoran Božanić, harmonika
• Vladimir Bokes (Slovačka): Inquieto za klarinet i klavir / Stojan Dimov, klarinet, Rita Popovik, klavir
• Tomislav Zografski (Makedonija): 5 komada za solo klarinet / Stojan Dimov, klarinet
• Juri Jakovljevič Iščenko (Ukrajina): Sonata za alt saksofon i klavir Stojan Dimov, alt saksofon, Rita Popovik, klavir
• Senad Gačević: Tri pesme iz ciklusa „Ruske pesme“ za mecosopran i klavir / Oksana Prudnik, mecosopran, Nina Sotničak, klavir

20:00 – Sala Beogradske filharmonije

Ansambl za novumuziku, dirigent: Biljana Radovanović
• Rajko Maksimović: Dve Bašoove haiku za mecosopran, flautu, violinu, klavir i traku / Dragana Radovanović, mecosopran
• Daniel Matej (Slovačka): Jaune, Bleue, Rouge za violončelo, klarinet i harmoniku
• Ana Mihajlović: Their Silence za alt/mecosopran, klavir, alt saksofon i kontrabas / Ana Mihajlović, glas
• Miloš Zatkalik: Pesma ludaka iz Čua za sopran, mecosopran, flautu, obou, klarinet, klavir i udaraljke / Aneta Ilić, sopran, Dragana Radovanović, mecosopran
• Nurit Jugend (Izrael): Gustav Klimt – Impressions za violinu, violončelo i klavir / Gudači Sv. Đorđa, dirigent: Petar Ivanović
• Jugoslav Bošnjak: Maska sećanja za gudački orkestar

26.maj 1998.

20:00 – Zadužbina Ilije M. Kolarca, Velika sala

Accroche Note (Francuska)
• François Bernard Mâche (Francuska): Phenix za vibrafon i udaraljke
• Iannis Xenakis: Zyia za sopran, klarinet i klavir
• Henri Dutilleux (Francuska): Trois strophes sur le Nomde Sacher za violončelo
• Yves Prin (Francuska): Mobile 4b za klarinet, klavir i udaraljke
• Petar Bergamo: Concerto abbreviato za klarinet
• Pascal Dusapin (Francuska): Canto za sopran, klarinet i violončelo
• Georges Aperghis (Grčka): Trio za klarinet, violončelo i klavir

27.maj 1998.

20:00 – Zadužbina Ilije M. Kolarca, Velika sala

Aleksandar Madžar, klavir
• György Kurtág: Igre iz zbirke Játékok
• György Ligeti: Etida Arc-En-Ciel; Etida Fanfares
• Luciano Berio: Sequenza IV
• Karlheinz Stockhausen: Klavierstück XVI
• Claude Debussy: 12 etida

Marija Kovač: „Sedma Međunarodna tribina kompozitora“

Šta ostaje iza odjeka 56 kompozicija izvedenih na jednom festivalu savremene muzike? Umor, zadovoljstvo, olakšanje, novi planovi, dileme, pitanja, ideje, dakle sve ono što inače prati afirmacija novog muzičkog stvaralaštva u ovom, prema elitnoj umetnosti, krajnje neblagonaklonom veku. A u ovoj zemlji? Uglavnom ranodušnost. Ili ksenofobična uznemirenost. Možda najviše – ćutljiva osujećenost.
Kako nam se danas, ovde, čini lepim i naivnim doba kada su se ostrašćeni dijalozi meću zagovornicima različitih muzičkih stilova doživljavali kao sudbinsko pitanje opstanka, kada su se sukobi između umetnika i surove stvarnosti rešavali u sobama za vežbanje i baštama obližnjih kafana. To su bili dani kada su studenti muzike za tvrdoglav otpor prema autoritetu u najgorem slučaju mogli da prime poneki udarac petice po indeksu. Danas su vremena mnogo drugačija. Umetnost je pitomija, a život suroviji.
Sedma međunarodna tribina kompozitora, koja je održana u Beogradu, jasno pokazuje to posustajanje umetničkog protesta, koji više ne vidi zašto bi, (i kome) pokazivao svoj uzaludni dugi nos. Prošavši sve moguće koloseke sa pravcima moderne i postmoderne, avangarde i neoavangarde, druge i treće nove muzike, nacionalnih i kosmopolitskih struja, planetarnog folklora i kosmičkih fuzija, rekonstruisanja prošlosti i uzmicanja od nje, muzika (da li samo naša?) kao da se napokon malo smirila. Kao da se umorila ili je sazrela poput deteta koje odrastanjem prestaje da se opire svetu u kojem je rođeno.
I ova je tribina kompozitora pokazala tu pomirenost muzike sa porazom svojih revolucija. Bez slavodobitnih proglasa o životu i smrti ovog ili onog stila, bez tvrdoglavog nametanja i gadljivog uzmicanja od drugačijih misli, savremena muzika je izgleda spremna za suživot svake vrste. A sa njom i Tribina. Sprečiti ekskluzivitet bilo kog stila, škole ili generacije, jedan je od imperativa ovog festivala koji je odredio njegovu šarolikost koliko i ležernost komunikacije među učesnicima i gostima iz 15 zemalja Evrope i Amerike. Skromna selekcija domaćih dela (14 jugoslovenskih kompozitora sa 11 novih ostvarenja) je ove godine otvorila prostor za opsežnije predstavljanje kompozitora i izvođača iz inostranstva. I oni su odredili vrhove Tribine, iznad svih ansabli Alternans (Alternance) i Akroš Not (Accroche Note) iz Francuske, koji su se, jedan savršeniji od drugog, nadmetali u dometima vrhunskog izvođačkog profesionalizma. Svaki detalj njihove intepretacije i scenskog nastupa prostudiran je sa pažnjom kakva u našem napetom i haotičnom životu više nije moguća.
Gosti iz Francuske uključili su se u koncept Tribine koja nastoji da svake godine obrati posebnu pažnju na savremeno muzičko stvaralaštvo jedne evropske zemlje. Sa tom namerom ostvarena su, pored koncerata i projekcije filmova o francuskoj muzici, organizovana predavanja muzikologa i kompozitora, profesora na Sorboni, Žan-Iva Bosera (Jean-Yves Bosseur), a odabran je i dirigent koji je nastupio na svečanom otvaranju festivala. U svečanoj dvorani Kolarčeve zadužbine orkestrom Beogradske filharmonije dirigovao je Loran Kinio (Laurent Cuniot), kompozitor i dirigent iz Pariza, vođa ansambla TM + i dobitnik dve nagrade SASEM-a (1983, 1989). Njegovo kompozitorsko iskustvo omogućilo je jednostavnu i delotvornu komunikaciju sa delima koja povezuju dve generacije i tri geopoetičke ravni: Pentaphone Filipa Manurija (Philippe Manoury, 1925) iz Francuske, Rise Jana Vilsona (Ian Wilson, 1964) iz Severne Irske i Ludus Mimesis Tatjane Milošević (1970) iz Jugoslavije. Rad sa najvećim simfonijskim orkestrima Francuske pomogao je dirigentu da pronađe „lek“ za loše navike naših filharmoničara koji su obuzeti gnevom pravednika kad god pripremaju dela savremene muzike. Distanciranost orkestra prema sadržaju naročito je oštetila diskretnu paletu Vilsonove postmodernističke „studije o svetlosti“, dok je programska priča mladalački dinamičkog, pa i eklektičnog dela Tatjane Milošević (njen diplomski rad), lakše probila barijeru muzičarske ravnodušnosti. Van domašaja mogućih reakcija na pomoćne priče o slikama i antičkim junacima ostao je jedino majstorski rad Filipa Manurija, čija specifična težina nije dopustila plivanje u vodama lake propustljivosti ličnih afiniteta, ni muzičara, ni publike.
Sedma međunarodna tribina kompozitora završena je solističkim koncertom izvanrednog mladog pijaniste Aleksandra Madžara, muzičara iz Beograda koji ostvaruje uspešnu solističku karijeru u zapadnoj Evropi, gde i živi. Predstavljajući se kao prefinjeni, lucidan i miligramski precizan tumač savremene muzike, izveo je dela Đerđa Kurtaga (Györgi Kurtág), Lučana Berija (Luciano Berio), Đerđa Ligetija (György Ligeti), Karlhajnca Štokhauzena (Karlheinz Stockhauzen) i Dvanaest etida Kloda Debisija (Claude Debussy). Pažljivo osmišljenom dramaturgijom programa i vrhunskom interpretativnom spremnošću, koja podrazumeva smisao za ubedljivo kazivanje nimalo jednostavnih, čak oprečnih umetničkih istina, Madžar je jedini mogao da konkuriše idealnoj slici o izvođenju savremene muzike kakvu su ostvarili francuski ansambli.
Unutar graničnika simfonijske i solističke muzike, tokom preostala četiri dana, u podnevnim, poslepodnevnim i večernjim terminima u sali Beogradske filharmonije i velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine grupisali su se koncerti najrazličitijih sastava i žanrova. Drugog festivalskog dana nastupio je Flautski trio iz Minhena, koji je pretežno izvodio novija dela nemačkih i jugoslovenskih kompozitora. Pa ipak, najsnažniji utisak ostavio je interpretacijom odlične kompozicije Turning to Darkness-Shadows-Light, čiji je autor Glorija Kouts (Gloria Coates, 1938) iz Sjedinjenih Američkih Država.
Na sledećem koncertu, iste večeri, Beogradski gudački orkestar Dušan Skovran pod upravom Aleksandra Pavlovića, korektno i angažovano, kao što je to uvek slučaj sa ovim ansamblom dobrih profesionalaca, izveo je Adađo za gudače Agustina Gonzalesa Acila (Agustin Gonzales Acilu, Španija, 1929), novo delo beogradskog kompozitora Dušana Kostića (1926), Lugubre, Pasacaglia i Postludio za klarinet, violončelo i 18 gudača Tigrana Mansurijana (Tigran Manssuryar, 1939) iz Jermenije, jedno od najuspelijih ostvarenja ovogodišnje Tribine. Izvanrednom utisku o delu doprinela je vrhunska interpretacija jugoslovenskih solista – violončelistkinje Sandre Belić i klarinetiste Dragana Petrovića.
Treći festivalski dan bio je najbogatiji po raznovrsnosti izvođačkih formacija i predstavljenih dela. Koncert studentskih kompozicija održan je u podne, a u večernjim terminima nastupili su ansabli Alternans iz Pariza i Camerata Academica iz Novog Sada. I dok su studenti pokazali izvesnu stagnaciju u protoku energije i novih ideja, njihove starije kolege, profesionalci, dali su sve od sebe da projektuju mladalački duh, snagu i svežinu. Ansambl Alternans nastupio je sa izuzetno zanimljivim, profesionalno relevantnim i stilski raznovrsnim delima Ersana (Philippe Hersant, Francuska, 1948), Šelera (Philippe Schoeller, Francuska, 1957), Solbijatija (Alessandro Solbiati, Italija, 1956), Kramba (George Crumb, SAD, 1929) i Srđana Hofmana (Jugoslavija, 1944). U poretku brižljivo prostudiranih odnosa, koji podrazumevaju ličnu i kolektivnu odgovornost najvišeg stepena, nije ostavljena mogućnost ni za najsitniju nepreciznost. Svaki ton, pokret, dah, pa čak i korak koji vodi od instrumenta do pulta, obogaćeni su umetničkim smislom, namerom i ciljem. Ono najlepše što znamo o duhu Francuske otelotvoreno je u zajedničkom muziciranju ovih umetnika.
Pomalo zamorena intenzivnom pažnjom koju je zaokupila grupa Alternans, publika je u kasnijim večernjim satima nešto teže pratila koncert ansambla Kamerata akademika. Pod upravom violončeliste Ištvana Varge izvedene su vrlo zanimljive kompozicije Viktorije Majdnik (Victoria Maidnik, 1969) iz Kanade i Mark-Andrea Dalbavija (Marc-Andre Dalbavie, 1961) iz Francuske, a potom i dva ostvarenja beogradskih autora: Na kraju puta Dejana Despića (1930) i Oberon, Koncert za flautu i instrumentalni ansambl Zorana Erića (1950). Ovo delo nagrađeno je Mokranjčevom nagradom najvećim priznanjem za muzičko stvaralaštvo u Jugoslaviji, čime je na Tribini zauzelo poseban status. Novosadski ansambl, sa flautistom Ljubišom Jovanovićem u ulozi soliste, ozbiljno je doprineo uspehu kompozicije koja je u istom izvođačkom sastavu premijerno izvedena na BEMUS-u 97. Koncerti u sali Filharmonije četvrtog dana Tribine, nisu bili koncepcijski osmišljeni i ujednačeni kao prethodni. Sve ono što nije moglo da se izvede ranije ili da ostane za kasnije, što ni sa čim nije moglo da se uklopi i ni sa kim da se složi, našlo se u ovim terminima. To naravno, ne govori ništa o kvalitetu odabranih dela. On je varirao u proseku kakav je nametala paleta od 16 kompozicija iz Srbije i Crne gore, SAD, Slovačke, Makedonije, Ukrajine, Estonije, Holandije i Izraela. Ali raznovrsnost sastava i žanrova bila je iznenađujuća. Elektroakustička i Tape muzika našla se uz solo pesme, tradicionalan klavirski trio uz džez saksofon i kontrabas, solo sonate uz horove, Gudači Sv. Đorđa (dirigent Petar Ivanović) uz Ansambl za novu muziku (dirigent Biljana Radovanović). Da li je nešto ostalo za sećanje? Osim dva pomenuta ansambla, koji su kao i uvek profesionalno korektno obavili svoj posao, pamtiće se odličan klarinetista i saksofonista iz Makedonije Stojan Dimov.
Još jedan ansambl iz Francuske, Akroš Not iz Strazbura, privukao je veliku pažnju posetilaca Međunarodne tribine kompozitora u Beogradu. Sa drugačijim senzibilitetom od Alternansa sa neobičnim, raskošnim ženskim glasom u centru zbivanja i posebnim odnosom prema etno i džez muzici, oni su izveli dela Ksenakisa (Ianis Xenakis, 1922), Petra Bergama (1930), Ditijea (Henri Dutilleux, 1916), Prena (Yves Prin, 1933), Disapena (Pascal Dusapin, 1955) i Apergisa (Georges Aperghis, 1945). Ansambl Akroš Not vodio je nekoliko dana i radionicu savremenog zvuka, iz koje je proizašao jedan značajan projekat vezan uz Tribinu: Pjero mesečar Arnolda Šenberga u izvođenju studenata Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Besplatan kurs francuskih umetnika, među kojima se nalaze ugledni profesori i pobednici velikih takmičenja poput konkursa Čajkovski, pratio je mali broj polaznika. To je neprocenjiva šteta, pre svega za naše pevače, koji su izrazito neobavešteni o tehnikama savremene vokalne muzike.
O težnji Tribine za ravnopravnim tretmanom različitih tehnika, stilova i generacija govore i nagrade koje su, kao i svih prethodnih godina, dodeljene najuspelijim delima jugoslovenskih autora: treća nagrada pripala je romantičarski zanetoj i nostalgičnoj poemi za gudače Na kraju puta muzičkog tradicionaliste Dejana Despića, druga neoekspresionističkoj bajci Pesmi Ludaka iz Čua za sopran, mecosopran, flautu, obou, klarinet, klavir i udaraljke kompozitora mlađe generacije Miloša Zatkalika, a prva − doajenu muzičke i likovne avangarde u Srbiji, Vladanu Radovanoviću, za sintezijsko delo Sazvežđa prezentovano u formi videa. Kompozicija je pisana za elektronske instrumente, magnetofonsku traku i horske pevače, koji, krećući se sa svetlećim kuglama u rukama, ostvaruju  zvučne i vizuelne formacije nebeskih znakova. Taj mali otklon od tradicionalnog bio je jedini dodir sa eksperimentalnim duhom, koji kao da više ne živi među jugoslovenskim kompozitorima. Sigurnost koju ne osećaju u životu, stvaraoci ponekad traže u svojoj umetnosti.