Rajko Maksimović (1935, Srbija) je studije kompozicije, na Muzičkoj akademiji u Beogradu, završio 1961. godine, gde je i magistrirao, 1965. godine. Pri ovoj instituciji bio je profesor kompozicije i orkestracije, a radio je i kao profesor kompozicije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, te profesor FDU, pri Katedri za snimanje i dizajn zvuka.
Njegova glavna dela pripadaju žanru horske i vokalno-instrumentalne muzike, među kojima se posebno ističu: Buna protiv dahija, Testamenat vladike crnogorskog P. P. Njegoša i Pasija Svetoga kneza Lazara. Među delima za kamerne sastave ističu se solo-kantata Možda spava, Prelid za prepodne jednog fauna i Jeu à quatre.
Maksimović je dobio brojne nagrade – Hristićevu nagradu za Klavirski koncert, Mokranjčevu nagradu za Testamenat vladike crnogorskog P. P. Njegoša, Oktobarsku nagradu za Pasiju Svetoga kneza Lazara i Vukovu nagradu za životno delo.
Do sada je imao tri uspela i zapažena autorska koncerta (1987, 1996. i 2006.) u sali KNU. Televizija Novi Sad je snimila pedesetominutni film o njegovom radu i delima. Napisao je i objavio memoarsko-auotobiografsku trilogiju Tako je to bilo (1998–2002), a u saradnji sa Milošem Jevtićem Govor muzike (2008).
Kompozicija O-trim-pa-ra (verzija za troglasni ženski hor) koristi izmišljene reči nepostojećeg jezika, a zasnovana je na motivima iz našeg folklora ili u njegovom duhu (iz 4. stava moje kompozicije Rukovet). Često se pojavljuju predudari, a za njih su korišćeni slogovi, tipa: „trim“, „sli“, „tra“, „bre“, „zvi“, „krun“, „fli“, „tram“, „trum“, „dram“, „plom“ itd. koji olakšavaju izvođenje predudara.
Rajko Maksimović www.rajko-maksimovic.net