Ivana Stefanović (1948, Srbija) je posle diplomiranja (FMU u Beogradu) specijalizirala na IRCAM-u (Pariz). Od 1966. do 1991. radila je na Radio-televiziji Beograd – od 1985. bila je urednica emisije Radionica zvuka Dramskog programa, od 1989. muzički urednik Radio Beograda 1. Držala je predavanja u Centru za ženske studije, a delovala je i kao: direktor programa za kulturu u Fondu centar za demokratiju (2001), umetnički direktor muzičkog festivala Bemus (2001–2006), državna sekretarka Ministarstva kulture Republike Srbije (2007–2008). Kompozicije Ivane Stefanović izvođene su u inostranstvu (širom Evrope, Amerike, Bliskog istoka), kao i na festivalima: Gaudeamus, Bemus, Zagrebački Bienalle, Helsinški binennale, Music Harvest (Danska), Prix Italia itd.
Bavi se graničnim muzičkim oblastima, radiofonijom i scenskom muzikom.
Objavila je knjigu proze Put za Damask (2002) i zbirku eseja Muzika od ma čega (2010).
Dobila je domaća i međunarodna priznanja: nagrade „Stevan Mokranjac“ za kompoziciju Neobične scene na Homerovom grobu, „Miloš Crnjanski“ za knjigu Put za Damask, Sterijinu nagradu za scensku muziku, nagradu Jean Antoine Triomphe variete za radiofonijsku kompoziciju, SLABBESZ (Austrija) za delo „Lacrimosa“, nagradu Tribine kompozitora za „Četiti noćna zapisa“ i dr.
Kompozicija Duboki Do je posvećena jednom zvonu. Poznajem priču o njemu, mada ne i samo zvono. Njegov ton je Do, veličina 70/70 cm, a težina 150 kg. Iako naručeno za određeni hram, lutalo je i završilo na tornju jedne sasvim druge crkve gde se i danas nalazi. Sada je staro je 204 godine. U kompoziciji se koriste snimci zvona sa Balija, Tibeta, iz Japana, sa Hilandara i mnoga druga, ali su ovi dokumentarni zvuci elektronski transformisani upotrebom softvera i perifernih procesora zvuka. Saradnik na ovom poslu bio je Dragan Mitrić. Kompozicija Duboki Do je muzika za elektroniku i živog izvođača. Zamišljena je tako da se na elektronski deo „kače“ razne dodatne muzike, citati, isečci, šnitovi, da to uvek bude živo i da se nikad sasvim ne ponovi. Svako izvođenje, dakle, je drugačije. U ovom work in progress-u učestvuje Nebojša Ignjatović s kojim sam koautorski radila na promenljivom delu kompozicije. U ovom izvođenju korišćeni su stihovi pesme „The Poor Rings his Bells“ Voltera de la Mare (Waltera John de la Mare), a koji i sami govore o zvonu.
Ivana Stefanović www.ivanastefanovic.com