Ivan Božičević (1961, Srbija/Hrvatska), kompozitor, orguljaš, pijanista, aranžer i džez muzičar. Studirao je kompoziciju u Beogradu u klasi Aleksandra Obradovića, a orgulje u Frankfurtu kod E. Krapa. Živi u Splitu kao slobodni umetnik. Autor je četiri simfonijske kompozicije, kao i brojnih kamernih, solističkih, horskih i elektronskih dela. Interesuju ga različiti žanrovi (barokna, elektronska, džez i world music) i mogućnosti njihovih međusobnih prožimanja. Dela mu se izvode i snimaju širom Evrope i SAD-a, objavljena su na 15 nosača zvuka i štampana kod nekoliko američkih izdavača (Walton Music, EC Schirmer, Abundant Silence). Nekoliko projekata je trenutno u završnoj fazi, među kojima se ističe štampanje kompozicije Yuku haru ya za osmoglasni hor u izdanju nemačke kuće Schott.
Pored domaćih priznanja (Hristićeva nagrada, Srebrna medalja Univerziteta umetnosti u Beogradu), Božičević je dobitnik brojnih inostranih kompozitorskih nagrada – ArtsLink Fellowship Award, Garth Newel Composition Award, Third Millenium Ensemble Award, Alienor Harpsichord Composition Award, Asylum Saxophone Quartet Prize, AGO/ECS Publishing Prize (SAD), John Clare Society Award, Invitation to Composers Project (Velika Britanija), nagrada na konkursu Hora Praške filharmonije (Češka), nagrada na konkursu ansambla Sofijski solisti (Bugarska).
Kompozicija Shaken from a crane’s billza violinu, klarinet i klavir inspirisana je poezijom Dogena (1200–1253), osnivača japanske soto-zen škole. Njegovi opsežni spisi o budističkoj praksi i prosvetljenju (eseji, predavanja, razgovori, koani) zahtevaju veoma posvećenog i pažljivog čitaoca. U poeziji, međutim, Dogen se izražava puno sažetije. Sa velikom mirnoćom gleda na prolaznost svih stvari, ali je evidentno da je dostizanju tog stanja prethodila velika unutrašnja drama.
Svet? Mesečinom obasjane
Kapljice spale
Sa ždralovog kljuna.
Dogen (preveo D. Marković)
Harmonski okvir kompozicije čini dosledno sprovedeni, latentno petoglasni harmonski niz od 16 akorada – po četiri na tonovima C, H, B i A. Susedni akordi niza uvek imaju po dva ili tri zajednička tona, tako da jednu od glavnih karakteristika ovog dela čini suptilan harmonski razvoj. Niz se tokom kompozicije ne menja, ali se javlja transponovan na nekoliko tonskih visina, što korespondira makro-formalnoj podeli muzičkog toka.