Džon Kejdž (1912–1992, SAD) je stekao osnovno obrazovanje u Srednjoj školi u Los Anđelesu, da bi potom nastavio školovanje na Pomona koledžu, do 1930. godine. Posle godine provedene u Evropi kada se amaterski bavio različitim umetnostima, Kejdž se vraća u Los Anđeles i započinje studiranje kompozicije. Prve poduke dobio je od Ričarda Bulinga, a potom i od Henrija Kauela, Adolfa Vajsa i Arnolda Šenberga (u Los Anđelesu, 1934). U to vreme on počinje da radi kao korepetitor i predavač na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu i Korniš koledžu u Sijetlu. Ovde sreće plesača Mersa Kaningema sa kojim će kontinuirano sarađivati, između ostalog i kao njegov muzički savetnik u Mers Kaningem plesnoj kompaniji. Godine 1943. Kejdž se seli u Njujork, privlačeći pažnju publike svojim koncertima sa različitim perkusijama i posebno idejom o prepariranju klavira. Pored toga, Kejdž je bio među prvim kompozitorima koji je svojim postupkom najavio razvoj i ekspanziju mogućnosti zvuka upotrebom elektronske tehnologije (delom Imaginary Landscape no. 1, 1939). Krajem četrdesetih Kedjž počinje da osmišljava estetiku tišine, a pod uticajem istočnjačkih filozofija i zen budizma, što je kao rezultat dalo muziku izvedenu, potpuno ili delimično, iz kvazislučajnih odluka – operacija slučaja. Godine 1952, na koledžu Black Mountain, predstavio je akcioni teatarski događaj koji će pripremiti pojavu hepeninga.

Tokom svoje karijere radio je i u oblasti nemuzičkih medija, posebno baveći se grafikom, pisanjem i poezijom.

Među njegovim raznovrsnim muzičkim delima treba istaći ostvarenja: Bahanalza preparirani klavir (1938), Imaginarni predeo br. 4za dvanaest radio prijemnika (1951), 4’ 33’’ (1952), Fontana miksza traku (1958), HPSCHD za sedam čembala, pedeset jednu traku i nemuzičke medije (1969), Roaratorio (1979), Europeras1–5 (1987–1991). Kao pisac najveće domete je ostvario u knjigama: Silence (1961), A Year from Monday (1967) i For the Birds (1981).

Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja, među kojima se izdvajaju Gugenhajm stipendija (1949) i nagrada Nacionalne akademije umetnosti i književnosti. Bio je član Američke akademije nauka i umetnosti (1978), kao i jedan od pedeset članova Američke akademije umetnosti i književnosti (1989).

Suite for Toy Piano (1948)

Kejdž je napisao svoju Svitu za klavir igračkuna Black Mountain Collage u Severnoj Karolini za Kaningamovu diverziju. Svitu čini 5 kratkih numerisanih stavova. Očigledno koristi vrlo ograničenu skalu tonova: devet belih dirki. Prividno komad može biti sviran na gotovo svakom klaviru igrački, čak i na onim sa nacrtanim crnim dirkama. Svita je jedna od Kejdžovih najšarmantnijih, kapricioznih kompozicija. Ona je duhovita i ironična, zadavanjem preterane dinamike od sffz do ppp, koja se na klaviru igrački ne može realizovati.