Vlastimir Trajković (1947, Srbija) je diplomirao (1971) i magistrirao (1977) kompoziciju na Muzičkoj akademiji u Beogradu u klasi Vasilija Mokranjca. Na letnjem kursu u Grožnjanu (Hrvatska) radio je sa Vitoldom Lutoslavskim (1977). Kao stipendista francuske vlade usavršavao se kod Olivijea Mesijana u Parizu 1977–1978. godine. Od 1971. godine radio je kao profesor teorijskih predmeta u Muzičkoj školiStanković, a zatim od 1980. na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu kao profesor kompozicije, dugogodišnji šef katedre. Godine 2000. izabran je za dopisnog člana SANU, a 2009. za redovnog.
U opusu Trajkovića posebno se izdvajaju njegova klavirska dela, Četiri nokturna (1972) i Zvonaop. 5, Za početnike, dve etide za klavirop. 9. I na ovom području njegovog stvaralaštva prepoznaju se odlike ličnog stila – kristalno jasna forma, upečatljiv, izuzetno razuđen harmonski jezik, kompleksna metrika, kao i rafinman za instrumentalnu i orkestarsku boju. Zapažene su i sledeće kompozicije: Tempora retenta, studija za simfonijski orkestar, Dan, četiri himne za orkestar, Duoza klavir i orkestar, Klavirski koncert, Koncert za obou, Pet lakih komada za harfu soloop. 22, Arija i igra za alt-saksofon in Es i klavir,op. 15, Deset preludijuma za gitaruop. 10, Arion, nova muzika za gitaru i gudače, Pet pesama Stefana Malarmeaza glas i orkestar.
Trajkovićeva dela kontinuirano su izvođena na koncertnim podijumima i na radiju, u Srbiji i inostranstvu, a brojna dela su štampana kod naših i inostranih izdavača. Dobitnik je brojnih nagrada među kojima i nagrade Stevan Hristić za studiju za simfonijski orkestar Tempora retenta1971, Mokranjčeve nagrade za Klavirski koncert 1995. i Aprilske nagrade grada Beograda 2006. za Pet pesama Stefana Malarmeaza glas i orkestar op. 29.
Kompozicija Tri empromtija za klavir, op. 12 bis (1987) obuhvata centralna tri komada Trajkovićeve zbirke Pet empromtija za klavirop. 12 iz 1983. godine, dok su prvi i peti komad postali osnova kompozicije Tri klavirska komada op. 19. Dela su međusobno različita. U prvoj zbirci meditativnog, intimističkog karaktera, sa ponekom crtom idioma džeza, beleži se za srpsku muziku jedan od prvih primera strogog minimalizma. Druga zbirka odiše drugačijim tonom. Kompoziciju otvara rezak i robustan Affanato, ekspresionistički po duhu, s mesijanovskom ritmičkom energijom. Drugi komad su dodekafonske varijacije, dok je treći, Allegromolto, strepitoso virtuozan i efektan finale, oštrog ritma, iznenadnih akcenata, naglih dinamičkih promena i dugih krešenda.
Tri empromtija za klavir, op. 12 bis
I Uguale lentissimo
II Allegro
III Adagietto
Tri klavirska komada op. 19
I Affannato
II Seriamente con discretezza
III Allegro molto, strepitoso