Predrag Repanić (1958, Srbija), diplomirao je i magistrirao kompoziciju u klasi Srđana Hofmana. Autor dela različitih formi i žanrova, vokalnih i instrumentalnih, od solističkih do simfonijskih sastava. Kompozicije su mu više puta izvođene na manifestacijama, koncertima i festivalima u zemlji i inostranstvu, kao što su MUS, TMSJ u Opatiji, Međunarodne tribine kompozitora u Novom Sadu i Beogradu, festival Europhonia u Zagrebu, festival Open – music u Milanu, festival East-West u Argentini, Muzičke večeri III programa RTS, ciklusi koncerata Beogradske filharmonije, Jugokoncerta i dr. Većina je zabeležena na studijskim snimcima u fonotekama RTS i Tonskog studija FMU. Izvođenja i snimci su realizovani od strane eminentnih ansambala i izvođača. Više puta nagrađivan na anonimnim konkursima UKS-a. Dobitnik nagrada za kompoziciju: „Josip Slavenski”, studentske Oktobarske nagrade i nagrade iz fonda „Vasilija Mokranjca”. Kao stipendista nemačkog Instituta za savremenu muziku (IMD) bio polaznik 35-og Internacionalnog kursa za Novu muziku u Darmštatu, 1990, gde je posećivao predavanja Helmuta Lahenmana i Janisa Ksenakisa, a bio aktivni učesnik kursa B. Fernehjuga. Deluje i kao pedagog i teoretičar. Radi kao nastavnik za Kontrapunkt i Analizu na Katedri za teorijske predmete na FMU u Beogradu. Kao teoretičar se fokusirao na kompozicione tehnike renesanse, naročito kanona, imitacije pomerajućih kontrapunkta i rada sa kantus firmusom. Učestvovao je na više domaćih i međunarodnih simpozijuma za muzičku teoriju i analizu.

Canti di vita e morte, fragmenti bola povezani u neispevanom Requiem-u za neprežaljene, za unutrašnje glasove i gudački orkestar – Dramatski tok je zasnovan na nizu poetskih i sakralnih tekstova, koji su, poput svojevrsnih unutrašnjih glasova, iz duboko ličnih razloga predstavljali ideje vodilje kompozicionog toka, kroz koji sam muzičkim sredstvima pokušao da uhvatim one tragične trenutke kada je u kontrapunktu života i smrti – ona nadvladala. U tehničkim smislu, delo se sastoji iz tri stava-posvete, povezanih motom. Ima složenu strukturu i pretežno polifonu fakturu. Svaki stav je zasnovan na inicijalnom kanonskom toku (I – Frere Jacques, II – Summer is Icumen in /Leto je odjednom tu, III – moja originalna „fuga canonica” po motivima osnovne tematike iz Bahove Umetnosti fuge ), od kojih su drugi i treći kanonski tok simbolično prekinuti na vrhuncima razvoja. Uz još neke tuđe korišćene tematske materijale (Mocart, Paganini, Maler, Ligeti, Berg i dr.), delo će, u nekim svojim elementima ili čak slojevima, na trenutke zvučati „opšte poznato”, međutim, u njemu citati (čiji izbor, redosled i sadejstvo, međusobno ili sa ostalim slojevima dela, takođe ima simbolične razloge) nisu korišćeni doslovno, ni kao „samostalni zvučni objekti” u sklopu originalne celine, već su gotovo svi preuzeti tematski materijali podvrgnuti slobodnoj elaboraciji na način blizak postupcima u okviru renesansnih kompozicionih tehnika parafraziranja i parodiranja.