Pjer Bulez (1925–2016, Fran­cuska) kompozitor, dirigent, muzički teoretičar, bio je jedna od vodećih ličnosti u razvoju posleratne evropske muzike. Godine 1941. seli se u Lion sa namerom da studira matematiku. Ubrzo menja mišljenje i već naredne godine, uprkos protivljenju svog oca, upisuje pariski Konzervatorijum. Studirao je kod Olivijea Mesijana, a privatno je uzimao časove kod Renea Lajbovica. Diplomirao je 1945. godine i sa samo 21 godinom biva izabran za muzičkog direktora pozorišta Marigny, koji su vodili Žan-Lui Baro i Madlen Reno. Kasnih četrdesetih godina Bulez počinje da primenjuje tehniku integralnog serijalizma. Druga klavirska sonata (1948) jedna je od njegovih najranijih kompozicija koja je stekla javno priznanje, nakon izvođenja u Darmštatu 1952. godine u interpretaciji Ivon Lorio, Mesijanove supruge. Klavirska kompozicija Strukture Ia (1951)predstavlja vrhunac i istovremeno krajnju tačku integralnog serijalizma darmštatske škole; apsolutni determinizam otvorio je put još inventivnijem pristupu principima serijalizma, kao na primer, u ranom remek-delu Le marteau sans maître (1953–1955) za glas i kamerni ansambl. U ovoj kompoziciji Bulez napušta strogu serijalizaciju, mada i dalje zadržava kontrolu nad organizacijom ritma, tonskih visina i tempa. Tokom kasnih pedesetih godina, u delima kao što je Improvisations sur Mallarmé za sopran i kamerni ansambl, Bulez dopušta veću slobodu izvođaču. U Trećoj klavirskoj sonati (1957) pijanista samostalno bira poredak pet stavova, kao i raspored pasaža unutar svakog od stavova. Godine 1957. započinje rad na petostavačnoj kompoziciji Pli Selon Pli za sopran i orkestar, na Malarmeove tekstove, u kojoj koristi otvorenu formu u kontrolisanom vidu. Jedan je od pionira elektronske muzike. Svoje poglede Bulez je iznosio u različitim publikacijama, poput zbirki tekstova Penser la musique aujourd’hui (1964) i Relevés d’apprenti (1966). Takođe, Bulez je jedan od najuticajnijih dirigenata 20. veka, posebno čuven po svojim uzornim interpretacijama „klasika“ 20. veka – ostvarenja Debisija, Malera, Bartoka, Vareza, Šenberga, Veberna, Berga i Stravinskog. Bio je šef-dirigent Simfonijskog orkestra Bi-Bi-Sija (1971–1975), muzički direktor Njujorške filharmonije (1971–1977), a od devedesetih je bio aktivan kao gostujući dirigent Simfonijskog orkestra iz Čikaga, Simfonijskog orkestra iz Klivlenda, itd. Bulez je osnovao brojne muzičke institucije, uključujući koncertno udruženje Domaine musical (1954–1957), Ensemble InterContemporain (1957) i IRKAM (Institut de Recherche et Coordination Acoustique/Musique) tokom sedamdesetih godina. Dobio je veliki broj nagrada, među kojima se izdvaja prestižna Grawemeyer nagrada za četrdesetominutno delo Suer Incises (2000). Usled zdravstvenih poteškoća smanjuje angažman posle 2012, a bolest ga je sprečila da prisustvuje svečanosti u čast njegovog devedesetog rođendana. Preminuo je u Baden-Badenu u januaru 2016. godine.

Kompozicija Dvanaest notacija (1945) za klavir, nastala je pri kraju Bulezovih privatnih studija kod Lajbovica i Mesijana. Otkrivši dodekafoniju početkom 1945. godine, dvadesetogodišnji kompozitor je ovaj metod najpre nesistematski isprobavao u nekoliko neobjavljenih dela, da bi u ovoj kompoziciji (prvoj objavljenoj) dvanaesttonska tehnika prvi put bila upotrebljena kao osnova čitavog dela. Po svom uređenju kompozicija se može razumeti kao svojevrsni muzički omaž broju 12: sastoji se od 12 kratkih komada, a svaki od njih je dužine 12 taktova. Sve minijature imaju prepoznatljiv karakter, sa jasnim kontrastima ne samo između stavova već i unutar samih komada. Dvanaesttonska serija se tretira na različite načine kroz čitavo delo, doprinoseći tako jedinstvu na planu muzičkog materijala. Ipak, Dvanaest notacija nije dodekafonsko delo u strogom smislu, budući da je Bulez sa velikom slobodom primenio tehniku koju je učio kod Lajbovica. Ovih dvanaest komada demonstrira ne samo primenu dodekafonske tehnike i Mesijanovih ritmičkih struktura, nego i Bulezovo poznavanje muzike Šenberga, Stravinskog, Žolivea, Debisija, Bartoka, Veberna, kao i neevropske muzike.