Rafaele Grimaldi (1980). Kompozitor, pijanista i dirigent Rafele Grimaldi rođen je 1980. godine. Diplomirao je klavir i komponovanje cum laude na Konzervatorijumu „Đuzepe Martući“ (Conservatorio Giuseppe Martucci)u Salernu (Italija), nakon čega je završio poslediplomske studije komponovanja s najvišim ocenama na Nacionalnoj akademiji Sv. Cecilije u Rimu (Accademia Nazionale di Santa Cecilia) u Rimu. Dobitnik je brojnih i značajnih nagrada i priznanja na velikim nacionalnim i međunarodnim smotrama. Pohađao je radionice Salvatorea Šarina, Brajana Fernihjua, Ivana Fedelea, Žorža Apergisa, Majkla Džerela, Marka Strope i Iga Difura. Njegova dela izvode svetski poznati orkestri, solisti i ansambli širom Evrope, SAD, Japana, Rusije i Australije i emituju radio stanice širom sveta. Grimaldi je 2008. godine primljen na tečaj komponovanja i računarske muzike pri pariskom Institutu za akustičko-muzička istraživanja i koordinaciju (IRCAM), uključujući i boravak u Međunarodnom gradu umetnosti (Cité international des arts)u Parizu. Veoma je zainteresovan i za slikarstvo, pesništvo i filozofiju i suosnivač je bloga www.nuthing.eu, na kojem piše o savremenoj muzici.

Trio za violinu, violu i violončelo – Godinama sam želeo da se okušam pišući za težak i složen kamerni sastav poput gudačkog trija. U ovoj kompoziciji, kao i u drugim delima koje sam komponovao poslednjih godina, nastojao sam da razvijem jedan ličniji doživljaj i odnos prema protoku vremena. Zato svako delo zamišljam kao neku vrstu „svesnog doživljaja vremena“, nastojeći da spojim različite elemente u jednom odseku slobodnog metra, koji se zatim oštro suprotstavlja odsecima čvršćeg i krućeg metra. Dok se kompozicija razvija, ponekad je svaki instrument zaseban organizam, ponekad je zvuk „nag“; a ponekad se oni spajaju u jedinstven unutarnji organizam, kao pozadina koja otkucava, koju neprestano kucanje ritma dovodi do ekstremnih sazvučja. Kompozicija živi na suprotnostima i kontrastima, neočekivanim događanjima, pojačavanjima velike gustine i zapanjujućih razređivanja; to je doživljaj koji spaja komponovanje i znanje – kao sve više iskustva naše perceptivne dinamike.