Miloš Zatkalik (1959, Srbija), kompozitor i muzički teoretičar. Studirao kompoziciju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, kod profesora Vasilija Mokranjca i Rajka Maksimovića. Studijski boravci u SAD i Engleskoj. Redovni profesor na Katedri za muzičku teoriju Fakulteta muzičke umetnosti. Predavao i na Akademiji umetnosti u Banjaluci. Držao predavanja po pozivu u Kanadi, Norveškoj, SAD, Sloveniji, Nemačkoj i Australiji.

Važnija dela: simfonijska: Minas Tirit; What’s He to Hecuba; O Saralindi, Xinguu i vojvodi koga je progutao Golem – bajka za veliki orkestar, kamerna: Pesma ludaka iz Čua, Izgubljeni fragmenti II, I kao da ničeg nije bilo, Naizgled bezazlena igra, Buka u unutrašnjoj tišini; kamerni orkestar: Izgubljeni fragmenti, Dum incerta petimus; solistička (flauta, viola, violončelo, klavir); solo pesme. Dela izvođena u zemlji i inostranstvu (Nemačka, Španija, Rusija, Kanada, SAD).

Kao teoretičar učestvovao na velikom broju naučnih skupova. Radove je objavljivao u zemlji i inostranstvu. Posebne oblasti interesovanja: veza muzike i književnosti/lingvistike; analiza muzike XX veka; psihoanalitičke osnove muzičke analize. Autor je i prvog domaćeg udžbenika muzičke analize u elektronskoj formi.

Ranije dugogodišnji član Upravnog odbora Udruženja kompozitora Srbije, član žirija Mokranjčeve nagrade i predstavnik Udruženja u Evropskoj alijansi kompozitora. Diplomirao takođe engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bavio se stručnim prevođenjem.

Tri pesme Aleksandra Serča – Onaj što je napisao ove pesme nije uistinu taj što je napisao ove pesme. Onaj koji je napisao muziku za ove pesme ubeđen je da uistinu jeste taj koji je napisao muziku za ove pesme. Oni što ove pesme, zajedno s muzikom, budu izvodili, i oni koji ih budu slušali, možda će – ili je to najveća stvaralačka samoobmana – postati za trunčicu drukčiji od onih koji su te pesme izvodili i slušali.