Milana Stojadinović Milić (1962, Srbija) kompozitor, magistar umetnosti, vanredni profesor na Katedri za muzičku teoriju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu.
Značajnija dela: Mimikrija, Aurora borealis za simfonijski orkestar, Duo simbolico za klavir i simfonijski orkestar, duvački kvintet Kaleidoskop, gudački kvartet Melodija, ciklus vokalnih minijatura Suze, Isečak međuvremena za sopran, altflautu/flautu i klavir, Eol trio violončela. Neoromantico 2 za klarinet, violinu i klavir, Dream za flautu i klavir, Tango per tre za violinu, violončelo i klavir, Tango u polju tulipana za obou, violinu i harmoniku, Desankin diptih –Plava pesma i Predosećanje za mecosopran i gudački kvartet, Kako su Medved i Maša postali prijatelji za klavir i harmoniku… Kompozicije za mlade pijaniste, učenike muzičke škole: Tajni agent sa Timpaniusa, I bi svetlost, Šopenesa, Prvozvani, Rok-džez rol etida … Dela su joj premijerno i višestruko reprizno izvođena na koncertima, festivalima, radio i televizijskim programima u zemlji i inostranstvu, izdata na CD-ima, posebno u okviru međunarodnog projekta Savremena muzika Balkana, štampana u Antologiji srpske solo pesme i dvema sveskama Solo pesama sa Pozivnog kompozitorskog konkursa „Obzorja na Tisi – dani Josifa Marinkovića“.
Dobitnik niza priznanja, autor nekolicine javno prezentovanih i objavljenih stručno-teorijskih radova. Njena biografska jedinica uvrštena je u sedam izdanja leksikona Who is who in Classical Music britanske izdavačke kuće Europa publications.

Molitva za ženski hor nastala je 2016. godine na stihove Momčila Nastasijevića. Nastasijevićeve stihove preuzela sam iz knjige kompozitora Dušana Radića U senci Hermesa – zbornik vekovnih maštarija. Već peti put pronalazim inspiraciju u Radićevom viđenju tuđe poezije (i formi koju joj daje) i shvatam koliko je upravo njegovo“čitanje“ presudno za moj stvaralački impuls.
Molitva
Da utopim se u plavetnilo tvoje,
Gospode, žedan ja.
I radost moja tebi, darodavče,
rumenilom da okadi prostore.
I molim ti se,
urvina tvojih kroz ponore,
bistra me provedi,
u meni da se nebesa tvoja oglednu.
Blažen u tebi da zanemim.
I od nema mene
stena da prozbori gori,
gora cveću.