Vladimir Tošić (1949, Srbija), kompozitor, multimedijalni umetnik, redovni profesor FMU u Beogradu. Studije kompozicije završio je u klasi Vasilija Mokranjca na istom fakultetu. Dela Vladimira Tošića izvođena su redovno kako na domaćim tako i na stranim koncertnim podijumima i festivalima savremene muzike širom sveta: Argentina, Austrija, Belgija, Brazil, Engleska, Francuska, Holandija, Italija, Nemačka, Peru, Portugal, SAD, Škotska, Španija, Švedska i dr. Kompozicije Vladimira Tošića nalaze se na više kompakt diskova izdatih u Srbiji i SAD. Među njima su i tri autorska: Muzika za klavir (2014), Melange (2000) i Muzika za male pijaniste (2016). Za kompoziciju Voksal dobio je prvu nagradu na konkursu Thomas Bloch (Pariz, 2000). Dobitnik je treće nagrade na takmičenju za dečiju gitarističku kompoziciju − Gitarrentage für Kinder(Lebah, Nemačka, 2011), a tu kompoziciju je izdala poznata izdavačka kuća Chanterelle iz Hajdelberga. Osnova stvaralačkog pristupa Vladimira Tošića je redukcionistički princip izgradnje dela. Sva njegova dela su procesualna, repetitivna i zasnovana na veoma malom broju različitih elemenata, a ponekad čak i na samo jednom (boji, ritmu, harmoniji…). Najvažnija dela Vladimira Tošića su: Varial, Dual, Trial, Voksal, Fisija, Fuzija, Altus, Medial i dr.

Motus, duo za klavir i orkestar, nastao je 2009-te na predlog mog dragog kolege Vladimira Cvijića sa kojim veoma uspešno sarađujem još od 1993-će godine. On je kompoziciju premijerno izveo na Međunarodnoj tribini kompozitora iste godine sa Simfonijskim orkestrom RTS pod upravom maestra Bojana Suđića.
Pošto je kompozicija bila dobro prihvaćena uskoro je Vladimir predložio da napišem drugi i treći stav i da na taj način oformim koncert za klavir i orkestar. Na taj način je 2015-te godine nastao drugi stav a 2016-te i treći.
Motus 3, treći stav koncerta za klavir i orkestar, oformljen je na osnovi elemenata moje kompozicije Rondo za orkestar (2013). Kao što i sam naziv govori ovaj stav ima u osnovi oblik ronda sa tri teme. To je prvi put da sam koristio jedan tradicionalan oblik ali mi se učinilo da je to moguće jer forma ronda već u sebi sadrži izvesnu dozu repetitivnosti tako tipične za moje stvaralaštvo. Kao i sve moje kompozicije i ova je procesualna i repetitivna a pripada trećoj fazi moga stvaranja (posle 2010) koja je donela jednu novu vrstu komunikativnosti u moj opus.