Mirjana Živković (Srbija) je kompozitor, muzički pedagog i pisac-teoretičar. Završila je osnovne i magistarske studije kompozicije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, a usavršavala se u Parizu kod Nađe Bulanže i Olivjea Mesijana. Radila je kao profesor u Muzičkoj školi Josip Slavenski u Beogradu (1964–1976). Godine 1976. postaje docent na FMU u Beogradu, potom vanredni i redovni profesor (šef Katedre za teorijske predmete FMU bila je od 1998. do 2001). Dobitnica je nagrade Radio-televizije Beograd i nagrade Stevan Hristić, 1964, (Sinfonia polifonica); Prve nagrade Konzervatorijuma u Fontenblou, Francuska, 1968 (Basma, za glas i 4 timpana); nagrade SOKOJ-a, 1982. (Malo šaljive varijacije, za klavir); Prve nagrade UKS-a, 1982. (Domaće životinje, za dečji hor s klavirom); Zlatne plakete Univerziteta umetnosti u Beogradu za pedagoški rad, 1997; Povelje za životno delo Saveza društava muzičkih i baletskih pedagoga Srbije, 2004. Kompozitorski opus Mirjane Živković, pored izvesnog broja orkestarskih, koncertantnih i horskih kompozicija, čine kamerna dela različitih žanrova, izvođena u zemlji i inostranstvu. Pomenućemo Koncertantne metamorfoze za klavir i orkestar; Adagio i Allegro za obou i gudački orkestar; Dve romantične pesme za mecosopran i kamerni orkestar, Baladu o polju za violinu i kamerni orkestar, Agitato za violinu i harfu, Igru, za mecosopran, flautu i udaraljke; dve Balade za klavir; Letnju noć, za harmoniku; Tri načina, Svitu za flautu i klavir, više ciklusa solo pesama i dr.
Napisala je i veći broj udžbenika i muzičko-teorijskih radova, među kojima posebno mesto zauzimaju radovi o stvaralaštvu Josipa Slavenskog.

Koncertni diptih kao celina doživeo je premijeru na mom autorskom koncertu u Banjaluci 29. oktobra 2017. godine, Prvi stav napisan je 2016, a pod nazivom Koncertni stav premijerno je izveden na jubilarnom koncertu orkestra Ljubica Marić 26. januara 2017. godine u Beogradu. Inspirisan je zvukom gudačkih instrumenata ovog orkestra.
Sadržaj prvog stava Koncertnog diptiha čine melodijski intervali koji grade niz motiva, istovremeno zapadajući u različita sazvučja. Ovi akordi, pretežno disonantnog sklopa, imaju prevagu nad ređim konsonantnim odmorištima. U melodijskom toku izdvojiće se ekspresivna melodija solo violončela.
Ideja o razvoju istih i srodnih motiva provocirala je komponovanje i drugog stava u kome se ističu solo violina i kraći imitacioni odseci instrumentalnih grupa.