Kalevi Aho (1949, Finska) studirao je kompoziciju na Akademiji Sibelijus u Helsinkiju u klasi Einojuhanija Rautavare i diplomirao 1971. godine. Usavršavao se u Berlinu kod Borisa Blahera. Predavao je muzičku teoriju na Univerzitetu u Helsinkiju od 1974. do 1988, a zatim bio profesor kompozicije na Akademiji Sibelijus do 1993. Bio je kompozitor-rezident Simfonijskog orkestra Lahti 1992, a dirigent Osmo Vänskä je snimio mnoga njegova orkestarska dela. Od 1993. Aho deluje kao slobodni umetnik, sa državnom stipendijom. Živi i radi u Helsinkiju. Prvenstveno je poznat kao kompozitor velikih instrumentalnih i vokalnoinstrumentalnih dela. Komponovao je 17 simfonija, 36 koncerata, pet opera i nekoliko oratorijuma, zatim, nekoliko kvinteta, kvarteta, sonata i solističkih ostvarenja. Proslavio se svojom Prvom simfonijom (1969) i Drugim gudačkim kvartetom (1970). Njegova dela iz tog razdoblja sadrže neoklasične elemente, poput preokupacije kontrapunktom (posebno fugama) i stilizacije klasičnih formi. U narednim decenijama komponovao je u modernističkom i postmodernistićkom duhu. Njegova upotreba ironije i preplet raznih muzičkih stilova, žanrova i raspoloženja unutar jednog dela naveli su kritičare da ga uporede sa Gustavom Malerom i Alfredom Šnitkeom.