Stanko Simić (1987, Srbija) osnovne studije (klasa Vlastimira Trajkovića) i master studije (klasa Zorana Erića) kompozicije završava na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu 2015, a u klasi Zorana Erića upisuje doktorske studije kompozicije. Uporedo završava master studije klavira u klasi Lidije Stanković (2011) i biva proglašen za studenta sa najboljim uspehom iz glavnog predmeta (2010), a par godina kasnije postaje dobitnik nagrade iz Fonda Josip Slavenski Katedre za kompoziciju za delo Talasi (2013). Proteklih godina učestvovao je na seminarima kod eminentnih kompozitora kao što su Luka Frančeskoni (Luca Francesconi), Lari Alan Smit (Larry Alan Smith), Rokus de Grut (Rokus de Groot), Nils Henrik Ashajm (Nils Henrik Asheim), Klemens Gadenšteter (Clemens Gadenstatter), Jan Roben (Yan Robin). Bio je finalista na kompozitorskom takmičenju Kšištof Penderecki – Arboretum (Poljska, 2012), kao i na takmičenju Città di Udine (Italija, 2014). Dela su mu izvodili brojni orkestri i solisti od kojih se ističu Simfonijski orkestar Radio televizije Srbije i Bojan Suđić, Ansambl Metamorfozis, Gudači sv. Đorđa, Klavirski duo Bizjak, Trio Singidunum, Novosadski duvački kvintet, Aratos trio i drugi. Koautor je projekta Srpske akademije nauka i umetnosti Digitalizacija kompletne klavirske muzike Vasilija Mokranjca. Trenutno je zaposlen kao asistent na Katedri za kompoziciju FMU u Beogradu i na završnoj je godini doktorskih studija kompozicije u klasi Zorana Erića.

O delu

Butterfly Dream (Leptirov san):Čitajući literaturu Istoka, naleteh na interesantnu priču: ‘‘Jednom sam ja, Čuang Ce, sanjao da sam leptir. Lepršajući naokolo, srećan i veseo, radio sam šta mi se prohte. Ne bejah svestan da sam Čuang Ce. Odjednom, probudih se, i gle, ponovo bejah Čuang Ce. Sada ne znam jesam li čovek koji je sanjao da je leptir, ili leptir koji sanja da je čovek? Između čoveka i leptira mora postojati razlika! To je ono što se naziva preobražaj stvari.’’ (Leptirov san, Čuang Ce, 4. vek p.n.e.)