Fridrih Jeker (1950, Nemačka) studirao je kompoziciju, teoriju muzike, muzikologiju, muzičku pedagogiju i klavir u Detmoldu. Od 1975. do 1977. studirao je kompoziciju sa Đerđom Ligetijem u Hamburgu. Od 1980. do 2019. bio je profesor kompozicije na Visokoj školi za muziku i ples u Kelnu. Njegove kompozicije su izvođene na brojnim međunarodnim festivalima, kao npr. njegova opera Dir, immer nur Dir (1977–80) na Zagrebačkom bijenalu 1983, ili delo za ansambl in excelsis (1976) na festivalu Gaudeamus u Roterdamu 1978, i Ländler (2001) na festivalu Svetski dani muzike (ISCM) u Švajcarskoj 2004. godine. Dosad je objavio tri autorska CD-a; poslednji disk objavljen je 2019. za diskografsku kuću “mode records” iz Njujorka, sa kompozicijom paradis za dva klavira (2013) i Harry’s Dream for 33 glasses and voices (2012). Za više informacija, posetite vebsajt: www.friedrich-jaecker.de.

O delu

Plićak na morskoj obali ostaje bez vode tokom oseke, a zatim ponovo bude preplavljen vodom tokom plime. Otuda on predstavlja zonu tranzicije između kopna i mora. Poput pravilnog izmenjivanja plime i oseke, zvuci kompozicije Watt nadiru i povlače se, razdvojeni dugačkim pauzama, kao da slušaju. Vokalna linija provlači se kroz ritam plime i oseke poput lutalice. Zvuci zvuče poznato, a ipak pritajeno, difuzno; poput fine izmaglice ukazuje se vazdušni šum bas flaute, potez gudalom kod gudača. Postoji nešto nedodirljivo u vezi sa multifoničnim odlikama flaute. Prirodni alikvotni tonovi gudača takođe idu izvan uobičajenog temperovanog sistema, ali formiranju hibridne agregate, pre nego spektralne zvukove. Tek sa ulaskom klavira jedna čista linija uspeva da nadvlada ove neprozirne zvuke.