Karlhajnc Štokhauzen (1928–2017) bio je nemački avangardni kompozitor, jedan od najznačajnijih, ali i najkontroverznijih muzičkih stvaralaca u 20. i 21. veku. Dao je pionirski doprinos razvoju elektronske muzike i prostornog razmeštaja muzike i muzičara, kao i uvođenju kontrolisane aleatorike u serijalno komponovanje. Studirao je na Visokoj školi za muziku u Kelnu i na Univerzitetu u Kelnu, a usavršavao se kod Olivijea Mesijana u Parizu i Vernera Mejera-Eplera u Bonu. Bio je jedna od vodećih figura Darmštatske škole za novu muziku. Njegove kompozicije i teorijska razmatranja izvršili su ogroman uticaj kako na kompozitore umetničke muzike, tako i na stvaraoce iz domena džeza i drugih žanrova popularne muzike. Štokhauzenova dela, komponovana tokom šest decenija, odbaciju tradicionalne forme. Pored elektroakustičke muzike, komponovao je dela za solističke instrumente, solo pesme, kamernu muziku, horksa i orkestarska dela, kao i ciklus od sedam celovečernjih opera Svetlost (Licht). Objavljeno je deset knjiga njegovih teorijskih napisa. Dobitnik je brojnih priznanja za svoje kompozitorsko stvaralaštvo, kao i za diskografska izdanja i partiture koje je objavila njegova izdavačka kuća.

O delu

Klavierstück IX (1962) pripada ciklusu od devetnaest komada za klavir. Ovaj komad predstavlja dve kontrastne ideje: četvorozvuk koji se neprestano ponavlja u umereno brzom tempu u periodičnim ritmovima, kao i uzlaznu hromatsku skalu u kojoj je svaki ton drugačijeg trajanja. Ova dva motiva se smenjuju i spajaju, a na kraju tenziju razrešava pojava nove fakture koju čine nepravilno razmeštene brze periodične grupe tonova u gornjem registru instrumenta.