Luiđi Nono (1924–1990) bio je vodeći italijanski avangardni kompozitor u oblasti elektroakustičke, aleatoričke i serijalne muzike. Nono je započeo studije muzike 1941. na Konzervatorijumu u Veneciji. Zatim je studirao prava na Univerzitetu u Padovi i stekao doktorat iz pravnih nauka; u isto vreme studirao je muziku sa istaknutim avangardnim kompozitorom Brunom Madernom i dirigentom Hermanom Šerhenom. Pažnju javnosti privukao je 1950. svojim delom Variazioni Canoniche, orkestarskim varijacijama na dvanaesttonsku temu Arnolda Šenberga, čijom se ćerkom Nurijom oženio 1955. godine. Nastavio je da eksperimentiše sa avangardnim tehnikama i držao predavanja širom Evrope i SAD. Takođe je predavao na letnjim kursevima u Darmštatu.

About the work

… sofferte onde serene … („mirni talasi su patili”ili „mirni talasi su trpeli”), ALN 42, je kompozicija za klavir i traku. Komponovana je 1976, kao rezultat Nonoove plodne saradnje sa pijanistom Mauriciom Polinijem. Premijerno je izvedena na Milanskom konzervatorijumu 17. aprila 1977. Ovo jednostavačno delo traje tačno četrnaest minuta, jer su oznake za tempo veoma striktne i ne dozvoljavaju varijacije u tempu. Kompozicija ima 155 taktova. Originalna traka koju je Nono snimio traje 13 minuta i 39 sekundi.