Ana Gnjatović (1984, Srbija) – kompozitorka i zvukovna umetnica, sakuplja i kombinuje pronađene objekte, dela, koncepte i ideje pogodne za generalizaciju, prevođenje, interpretaciju i sonorizaciju. Njene kompozicije izvođene su u Evropi, Izraelu, Meksiku, SAD i Japanu i bile na programima festivala, poput Međunarodne tribine kompozitora, Wratislavia cantans (Poljska), MusMA, Festival de Wallonie (Belgija), Culturescapes (Švajcarska), MA/IN MAtera INtermedia, MUSLAB. Sarađivala je sa ansamblima Sentieri selvaggi, E-MEX, Gartom Noksom i Roanom de Saramom, solistima OENM, Vroclavskim filharmonijskim horom, Simfonijskim orkestrom RTS i drugima.

Završila je studije kompozicije na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, u klasama profesora Milana Mihajlovića i Srđana Hofmana. Pohađala je brojne radionice i masterklasove kompozicije, usavršavajući se kod Žorža Apergisa, Haje Černovin, Beata Furera, G. F. Hasa, Ivana Fedelea, Trevora Višarta, Mark Andrea, Franka Bedrosijana….

Zaposlena je u zvanju vanrednog profesora na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici. Angažovana je i na interdisciplinarnom programu doktorskih studija Višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

U svom skorašnjem umetničkom istraživanju ispituje mogućnosti proširenja instrumentalnog izvođenja kroz upotrebu elektronike, govora, pokreta i videa.

O delu

Muzika za nedostajuće leptire (2021) za gudački orkestar i video

Nauka procenjuje da su mnoge još uvek neotkrivene vrste na ivici izumiranja. Leptiri imaju četiri krila i između njih dugačko tanko srce. Tiha, visoka i pulsirajuća muzika završava se parafrazom Amin iz Opela Stevana Stojanovića Mokranjca. Posvećena je svetovima malih zvukova i zvukova iza muzike koje otpisujemo pre nego što ih upoznamo.