Milana Stojadinović-Milić (1962, Srbija) autor je kompozicija orkestarske, kamerne, solističke i horske muzike. Dela su joj premijerno i višestruko reprizno izvođena u zemlji i inostranstvu, trajno snimljena i izdata u više tematskih izdanja i antologija. Sarađivala je sa eminentnim domaćim i inostranim solistima i dirigentima, orkestarskim i kamernim ansamblima. Diplomirala je i magistrirala kompoziciju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, gde je i zaposlena na Katedri za kompoziciju kao redovni profesor kompoziciono-tehničkih disciplina.
O delu
Glas Monahinje, pesma za mecosopran, gudački kvartet i klavir, jeste još jedno moje traganje za tonskom interpretacijom poetike velike Desanke Maksimović. Stihove njene istoimene pesme malo sam „prekomponovala“ i metrički ih „preuredila“ da budu (još) tečniji i pevniji. Pokušala sam i da muzikom „osvetlim“ duh i ličnost glavne junakinje ove mini-mono-drame, sve vreme pod snažnim utiskom da iz ovih stihova „proviruju“ i životni stavovi i opredeljenja same pesnikinje (… a nekako, i moji…).
„Slatko je ćutati.
Da sam njiva što pod snegom sniva, da sam u zemlji skriveno zrno žita
čini mi se…
Šta se u svetu zbiva, ko za čim u životu hita
ne tiče me se…
Prolaze li vekovi ili minuti
ne znam…
Dobro mi je kao steni što u mraku ćuti,
kao kome ko pod travom spava.
I nečije reči
i nečija ruka bleda,
sve što je među ljudima bilo,
sada mi sasvim drukčije izgleda.
Čini… mi… se… da… sam…
školjka nad kojom se talasi lome,
njiva iznad koje vetar vije
i da kažem kome ništa više nemam…
Slatko je ćutati.
Samilosno sad gledam, kao iz Raja, kroz ćelijska mutna stakla,
ljudske žudnje i grehe bez kraja i sve čega sam se nekad
SRCEM TAKLA…
Dobro mi je.“
Kompozicija je nastala na podsticaj pijanistkinje Nede Hofman Sretenović, koja ju je uz članove Ansambla Gradilište premijerno izvela na festivalu ReConstruction 2021. godine.