Svetlana Maraš (1985) je kompozitorka i umetnica, aktivna u polju eksperimentalne muzike. Njeno stvaralaštvo obuhvata različite formate kao što su živo izvođenje, elektroakustičko komponovanje, zvučne instalacije i radiofonska ostvarenja.

U međunarodnim okvirima, Svetlana Maraš je do sada predstavljala svoja ostvarenja u koncertnim dvoranama, na festivalima i događajima kao što su Kunstmuseum (Bazel), Haus der Kunst (Minhen), Ruhr Triennial (Rur), CTM (Berlin), Ars Electronica (Linc), Wien Modern (Beč), HeK (Bazel), Espace Multimedia Gantner (Buronj), Musikprotokoll (Grac), Heroines of Sound (Berlin), Onassis Stegi (Atina), Stadttheater (Bern), Muzej savremene umetnosti (Beograd), Izlog suvremenog zvuka (Zagreb), Blurred edges (Hamburg), ICMC (Njujork), Međunarodni Rostrum kompozitora – IRC (Vroclav), ISEA (Dubai), Međunarodni institut za muziku (Darmštat), Institut Orpheus (Gent) itd. Njena muzika korišćena je u pozorišnim komadima, eksperimentalnim i dokumentarnim filmovima, a predstavljena je na mestima kao što su MOMA (Njujork), Međunarodni filmski festival u Obanju i Bitef teatar.

U periodu od 2016–2021. bila je rezidentni kompozitor i umetnički direktor Elektronskog studija Radio Beograda, gde je ustanovila brojne programe kao što su umetničke rezidencije, edukativne kurseve i, posebno, restauracija sintisajzera EMS Synthi 100.

Svetlana Maraš je profesorka kreativne muzičke tehnologije i jedan od rukovodilaca Elektronskog studija na Visokoj školi za muziku FHNW u Bazelu. Dobitnica je Nagrade „Stevan Mokranjac”, najznačajnijeg priznanja za kompozitore u Srbiji, koju dodeljuje Udruženje kompozitora Srbije.

O kompoziciji

Kamerna muzika za harmoniku sa elektronikom i violončelo, nastavak je razvijanja principa aleatoričke kompozicije u kojoj elektronski part ima ulogu proširenja ekspresivnih mogućnosti harmonike, nadovezujući se na postojeće zvuke instrumenata i proširujući zvučni spektar kompozicije.

Violončelo, harmonika i elektronika, razmenjuju uloge u mikro-kolažnoj strukturi, stvarajući ujedinjujući zvuk sačinjen od brzih pasaža improvizacionog karaktera, do raštrkanih šumova i veoma kratkih, profilisanih motiva. Specifičnost zvučne slike postiže se preciznim definisanjem određenih parametara zvuka i notiranjem detalja koji su inkorporirani u muzički tok čija je vremenska struktura fleksibilna i zavisi od interpretacije izvođača.

Kompozicija ima dve verzije – sa interfejsom u vidu MIDI kontrolera kojim upravlja izvođač na harmonici i verziju sa semplovanim zvukovima.