Vladimir Korać (1986) diplomirao je kompoziciju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi Srđana Hofmana, a na istom fakultetu potom završava i doktorske studije u klasi Zorana Erića. Trenutno je zaposlen kao docent na Katedri za kompoziciju i orkestraciju FMU. Bio je polaznik majstorskih kurseva i radionica: International Summer Academy Prague-Vienna-Budapest, Sarajevo Sonic Studio, Internationale Ferienkurse Für Neue Musik Darmstadt, Synthi100, Sonemus, Delian Academy for New Musis, gde se usavršavao kod renomiranih kompozitora kao što su Filip Manuri, Rafael Sendo, Mark Andre, Pjerluiđi Pilone, Žorž Apergis, Eno Pope, Simon Sten-Anderson, Ričard Beret i drugi. Kompozicije Vladimira Koraća izvođene su u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Austriji, Švajcarskoj, Španiji, Slovačkoj, Grčkoj, Iranu, na festivalima ISA, Sarajevo Sonic Studio, Die jüngste Musik unserer Zeit, Izlog suvremenog zvuka, Vienna International Saxfest, 18. Svetski kongres saksofona, Međunarodna tribina kompozitora, Sarajevo Sonic Studio, Tehran International Electronic Music Festival itd.
O kompoziciji
Početni impuls pri komponovanju ostvarenja Pleiades bila je igra sa klasterima i njihovim mogućim načinima izvođenja. U partituri se pronalaze klasteri različitih oblika koji svojim izgledom, dinamikom od pppp do p i dodatnom oznakom soft cluster upućuju izvođača na lagano utiskivanje šake i prstiju u dirke klavira kako bi se dobila nežna klasterska sazvučja neizvesnog konačnog tonskog skupa, jer usled vrlo laganog pritiska dirki, neki od čekića klavira ne uspevaju da udare žicu dovoljno snažno, ali je svakako oslobode da rezonira zajedno sa ostalim. Klasteri se pojavljuju i kao udari šakom o žice instrumenta, a „ulaskom” u unutrašnjost instrumenta otvara se mogućnost i za još neka specifična zvučanja klavira gde se posebno izdvajaju flažoletni tonovi. Klasteri i flažoleti su potom usnimljeni i iz tih zvučnih uzoraka kreiran je sav ostali sadržaj kompozicije, kako u deonici klavira – nakon spektralnih analiza uzoraka, njihov „unutrašnji” sadržaj je oblikovao harmonsko-melodijsku komponentu kompozicije – tako i u elektronskom partu gde su građeni elektronski instrumenti uz upotrebu ovih zvučnih uzoraka. Kompozicija je pisana kao porudžbina pijanistkinje Nede Hofman.