Timoti Roj komponuje muziku koja je uronjena u slike i aluzije, koja teži da stvori osećaj nekog vremena, prostora i emocija. Njegova muzika je izvođena u značajnim dvoranama i na događajima među kojima su Narodno pozorište Tajpeja, Muzički bijenale Zagreb, ZKM Karlsruhe, BEAST, DiMenna Center u Njujorku, Toronto Electroacoustic Symposium, i Međunarodni festival elektroakustičke muzike “Ai-maako” u Čileu. Od skorašnjih priznanja izdvajaju se Salvatore Martirano Memorial Composition Award (Prva nagrada), ASCAP/SEAMUS Student Commission Award (Prva nagrada) i Giga-Hertz Prize koju dodeljuje ZKM Karlsruhe (Pohvala).
Timoti Roj živi u gradu Sen Pol u Minesoti, gde je horovođa i orguljaš u Crkvi Svetog Petra. Završava doktorat na Univerzitetu Rajs u Hjustonu, Teksas; na istom univerzitetu je predavao elektronsku muziku, teoriju i kompoziciju i tri godine je bio predavač u okviru Rice Electroacoustic Music Labs (REMLABS).
About the piece
dans les dents de la guivre [u zubima zmije otrovnice] je početni stav ostvarenja Valentina V., monodrame za hrafu i multikanalni elektroakustički zvuk. U ovom delu, harfista se pretvara u Valentinu Viskonti, plemkinju i virtuoza na harfi iz 14. veka, čiji se život završio tragično, u progonstvu. Valentina V. prikazuje zamišljenu scenu pred kraj Valentininog života, gde je ona zatočena u svojoj sobi i jedino se poverava svojoj dragocenoj harfi. Muzički materijali su delimično izvedeni iz pesme La harpe de melodie Jakoba de Zenleha, koju je verovatno komponovao kao poklon Valentini.
Naslov početnog stava dans les dents de la guivre uzet je iz pesme Viktora Igoa Canaris i referira na porodični grb Viskontija: zmijoliko stvorenje proždire dete. Raštrkani fragmenti pesme La harpe de melodie obuhvaćeni su zvukovima koji dočaravaju ovo čudovište, izazivajući osećaj teskobe i gušenja.