Anika Sokolofski je kompozitorka i avangardna folk pevačica koja istražuje granice i boje glasa koji se često opisuje kao „neškolovan” i „neklasičan”. O njenoj muzici kritičari su rekli da je „nepodnošljivo dirljiva” (Gramophone) i „da pronalazi pravu ravnotežu između oštre preciznosti i oslobođene bujnosti” (The Guardian). Njeno stvaralaštvo eruptira iz telesne snage ljudskog glasa i komunicira se kroz različite medije, u rasponu od orkestarskih i operskih dela do akapela folk balada i radosnih obrada pesama Doli Parton. Anika često piše za sopstveni glas, uključujući i sve veći broj „feministički besnih uspavanki” pod nazivom Don’t say a word, kojima se obračunava sa štetnim porukama koje su se vekovima prenosile deci tako što prepevava stare tekstove uspavanki za novo, kvir doba. Snimci njene muzike objavljeni su na etiketama New Amsterdam, Bright Shiny Things, Naxos i Innova. U svojim istraživanjima fokusira se na savremenu vokalnu muziku, koristeći muziku Doli Parton kako bi kreirala pedagoški pristup komponovanju koji uključuje širok spektar vokalnih kvaliteta, žanrova i boja. Angažovana je kao docent za oblast kompozicije na Univerzitetu Kolorada u Boulderu. Dobitnica je nagrade Gaudeamus Award za 2021. godinu. Doktorirala je kompoziciju na Univerzitetu Prinston.
O kompoziciji
Koncept ovog dela potiče iz The Dictionary of Obscure Sorrows, zbirke reči koju je izmislio Džon Kenig, a koja ima za „cilj da popuni rupu u [engleskom] jeziku – da imenuje emocije koje svi možemo da osetimo, ali za koje još uvek ne postoje nazivi”. Naslov ove kompozicije potiče iz definicije reči „silience“:
silience, imenica. Neka vrsta neprimetne izuzetnosti koja se pojavljuje oko nas svaki dan, neupadljivo.
Ova reč je nešto što sam duboko osećala nakon masovne pucnjave u supermarketu King Soopers u mom gradu Boulderu, u državi Kolorado, 22. marta 2021. godine. Sećam se živo toga dana, jer sam upravo primala prvu dozu COVID vakcine dok je ubica pucao u samoposluzi u istoj ulici. Dok je naša zajednica žalila zbog gubitka deset života, osetila sam neverovatan duh i snagu u ljudima iz svog okruženja: duboko osećanje zajedništva, brige i ljubavi dok smo podržavali jedni druge u osvit besmislenog oružanog nasilja.