Sina Fani Sani je kompozitor i gitarista koji živi u Nemačkoj. Njegova interesovanja uključuju različite aspekte scenskog i performativnog pristupa umetničkoj praksi. U svojim delima često koristi pozorišni koncept, stvara različita psihološka stanja za izvođače kako bi ih tretirao kao nezavisne likove, a naročito proučava sličnosti i razlike između jezika i muzike, radeći sa različitim slojevima govornih i pevanih tekstova. Takođe, u svojoj muzici često istražuje polja mikrotonalnosti i odnosa između akustičnog i elektronskog zvuka.
Studirao je klasičnu gitaru i kompoziciju na Univerzitetu umetnosti u Teheranu u klasi Golfama Kajama, a od 2017. kompoziciju kod Klausa Kinla i Ensli Blek na školi Dr. Hoch’s Konservatorium u Frankfurtu na Majni. Kasnije je stekao master diplomu iz kompozicije na Univerzitetu za muzičku i pozorište u Hamburgu, u klasi Gordona Kampea.
Dobitnik je brojnih međunarodnih nagrada i stipendija. Izdvajaju se nagrada na operskom takmičenju NEUE SZENEN VI koje je organizovala Nemačka opera iz Berlina (Deutsche Oper Berli) i Bach-Preis-Stipendium, koju mu je dodelio Grad Hamburg 2023. godine. Takođe je dobitnik stipendija koje dodljuju Deutscher Musikrat i Deutsche Bank Stiftung, i član „Akademie Musiktheater heute”. Nedavno je njegova nova opera D:/FACED premijerno izvedena u Nemačkoj operi u Berlinu.
O kompoziciji
„Čudnovata petlja” je slučaj autoreferencijalnosti pri kome se polazišna tačka menja ili čak oštećuje. Na taj način nastaje paradoksalna situacija. U svojoj knjizi I Am a Strange Loop ([Čudnovata petlja sam ja] 2007), kognitivni naučnik Daglas Hofštater definiše „ja” kao proizvod svesti proizvod prolaska svesti kroz čudnu petlju:
„Najvažniji i najsloženiji simbol u vašem ili mom mozgu je onaj koji svi zovemo „ja”. „Ja” je čudnovata petlja u mozgu, gde se simbolički i fizički nivo hrane jedan drugim i obrću naglavce kauzalnost, pri čemu deluje da simboli imaju slobodnu volju i da su stekli paradoksalnu sposobnost da guraju čestice materije unaokolo, umesto da bude obrnuto.”
Ovaj komad je drugi u nizu ostvarenja koja imaju za cilj da demonstriraju interakciju između našeg procesa razmišljanja i fizičkih pokreta naših tela. U komadu se ispituje kako apstraktna autoreferencijalnost u našem razmišljanju može da dovede do prekida veze sa realnošću.