Džo Snejp kombinuje konvencionalne instrumente, kao i instrumente kućne izrade, sa svetlom, tekstom i videom, kako bi kreirao neobična i emotivna izvođenja. Njegova ostvarenja su do sada prikazana u prostorima kao što su The Kitchen (Njujork), Café Oto (London) i Wonder Site (Tokio), kao i Elbphilharmonie (Hamburg) i Aldeburgh Music. Onlajn časopis The Quietus predstavio je muziku Džoa Snejpa kao „luckastu, melanholičnu, nepošteno zabavnu – sasvim jedinstvenu”. Fluid Radio je karakteriše kao „radosnu i prelepu”, a kritičar The Guardiana Niko Mali nazvao je „organizovanom, dezorganizovanom zabavom”. Pred malim auditorijumom, Džordž Luis iz Američkog udruženja savremenih kompozitora (AACM) opisao je Džoovo stvaralaštvo kao „ozbiljno neumetničko sr*nje”. Džo Snejp je bio izabran za „UK Young Artist”, učestvovao je u poručivanju novih dela od preko dvadeset kompozitora s obe strane Atlantika, osvojio je Nagradu za kompozitore fondacije „Paul Hamlyn Foundation” za 2021–2022. godinu, a u periodu od 2020–2021. bio je u rezidenciji u centru za kulturu Sage Gateshead (danas The Glasshouse International Centre for Music).

O kompoziciji

Kao mala zbirka delikatno povezanih studija o ekstremnim okolnostima, napisana tokom perioda ozbiljne bolesti, Signs of Life [Znakovi života] je delo koje odiše tihim optimizmom. Njegovi minmalni tekstovi ukazuju na par neurednih obnova: od kvara tehnike do kratkog, nestalnog uspeha; i od jedne snažne oluje do svadbenog veselja i konsekventnog mamurluka, nelagodnost ovih tekstova je olakšana nemilosrdnim melodijama i RGB vizualima kojima nema kraja. Ove melodije se iscrpljuju do poliritmične kode, a njihov škripavi kolaps služi kao podsećanje da tamo gde postoji borba, takođe postoji i nada. Kao što obećava završnica komada: „bol je dobro osećanje; na kraju krajeva, to je znak života”.