Filip Glas (1937, SAD) je izvršio izuzetan uticaj na muzički i intelektualni život današnjice zahvaljujući svojim operama, simfonijama, kompozicijama za sopstveni ansambl i plodnoj saradnji sa umetnicima u rasponu od Tvile Tarp do Alena Ginsberga, od Vudi Alena do Dejvida Bouvija. Njegove opere – Ajnštajn na plaži, Satjagraha, Ahenaton i Putovanje, kao i mnoge druge – izvode se u operskim kućama širom sveta pred oduševljenom publikom. Glas je autor muzike za eksperimentalno pozorište, ali i za filmove dobitnike Oskara kao što su Sati i Kundun Martina Skorsezea. Još od šezdesetih godina prošlog veka sarađuje sa vodećim rok, pop i world music umetnicima, a iz tog vremena potiče i njegova plodna saradnja sa proslavljenim rediteljem Robertom Vilsonom.
Studirao je na Univerzitetu u Čikagu, na Džulijardu i u Aspenu kod Darijusa Mijoa. Nezadovoljan muzikom koja se u to vreme nazivala „modernom”, seli se u Evropu gde studira u klasi Nađe Bulanže i blisko sarađuje sa virtuozom Ravijem Šankarom. Vraća se u Njujork 1967. i formira Philip Glass Ensemble – sedmočlani sastav, sa klavijaturama i različitim drvenim duvačkim instrumentima koji su takođe ozvučeni.
Novi muzički stil koji je Glas razvijao kasnije je dobio naziv minimalizam. Sam Glas nikada nije voleo taj termin i više je voleo naziv muzika sa repetitivnim strukturama. Glas je komponovao više od dvadeset opera, osam simfonija, dva klavirska koncerta i druga koncertantna dela, originalnu muziku za filmove, gudačke kvartete, dela za solo klavir i orgulje… Sarađivao je sa Polom Sajmonom, Lindom Ronštad, Jo-Jo Maom i Doris Lesing, između ostalih. Drži predavanja, radionice i nastupa kao solo klavijaturista i sa svojim ansamblom širom sveta.

Kompozicija Zaključak Filipa Glasa, jednog od četvorice starih majstora minimalističke muzike, prikazuje svu sugestivnu moć njegovih dela, koja nastaju od najjednostavnijih harmonskih i melodijskih struktura, stvarajući neprekidne tokove.

Sahrana, druga po redu rana opera Filipa Glasa, posvećena je egipatskom faraonu Ehnatonu (Ahenatenu), a ovde će biti prikazana u odlomcima. Beskrajna arpeđa na osnovu samo dva akorda uspostavljaju visoko-energetski repetitivni tok ovog dela.