Kompozitorka klasične muzike i orguljašica, Lorans Žobidon (Kanada) studirala je klavir na Konzervatorijumu Kvebeka a zatim orgulje u klasi Danija Belila. U istoj ustanovi je i debitovala kao kompozitorka, s Janikom Plamondonom, gde je osvojila i Nagradu profesora Konzervatorijuma za najperspektivnijeg studenta na kasnijim godinama studija. Od 2014. godine, Lorans se vratila komponovanju, dalje se usavršavajući kod poznatog kanadskog kompozitora Endrua Mekdonalda. Do sada je komponovala dela za razne sastave, od solističkih délâ do kompozicija za različite kamerne sastave, kao i orkestarska i operska dela. Njena kompozicija The White Owl and the Wolf (Bela sova i vuk) pobedila je 2015. godine na konkursu ansambla New Generation Orchestra, a njena kamerna opera L’hiver attend beaucoup de moi (Zima mnogo očekuje od mene) osvojila je 2018. godine, zajedno s Paskal Sent-Onž, libretistkinjom, priznanje Prix 3 Femmes Mécénat Musica; u sezoni 2019/20. opera će biti premijerno prikazana u Montrealskoj operi.

Širenje: oda Velikom prasku za orgulje
Kompozicija predstavlja širenje svemira i Veliki prasak. Od početnog klastera, koji predstavlja prvi trenutak, u kojem je celokupna materija zgusnuta do najveće moguće mere, delo brzo počinje da se širi, polustepen po polustepen, malo pomalo, sve glasnije. Odjednom, niste ni primetili, a taj prvobitno hermetični, sterilni splet materije već se pretvorio u tlo pogodno za život, stvaranje i muziku. Jedno jednostavno i prozračno pitanje i odgovor na njega, smešteni visoko iznad tog uzavrelog tla, označavaju nastanak života, života koji takođe spada u širenje svemira. U daljem toku, delo postaje sve složenije i dinamičnije, ali ne gubi dodir sa statičnom večnošću iz koje je prvobitno poteklo; s gustom i nečujnom materijom koja životu omogućava da raširenih ruku obuhvati beskraje svemira.